Rijaliti Srbija
Četiri meseca, nekoliko dana i par sati ostalo je do početka „istorijskih“ izbora u zemlji Srbiji i to tri u jedan, takoreći sveto trojstvo, beogradskih, republičkih i onih najvažnijih predsedničkih. U Beogradu će se narodni heroj, zamalo pa gradonačelnik, Goran Vesić goloruk suprostaviti brojnijem neprijatelju, opozicionim aždajama, za parlament – Narodnu skupštinu će se takmičiti naprednjačke uzdanice poput veterana Marjana Rističevića, Šormaza, Đuke bizona, Bakareca i polaznika SNS Akademije za mlade idiote uz sasluživanje hora SPS dečaka sa solistom Ivicom na čelu, protiv opozicionih tajkuna, „žutih lopova“ i ostalog bašibozluka čiji koeficijent inteligencije bezobrazno premašuje trocifreni broj a na predsedničkim izborima našem pobedniku, Aleksandru Nenadjebivom na megdan će izaći – Kandidat. Dakle, u desnom, radikalskom, uglu zvanični šampion u laganju i manipulisanju širokim narodnim masama, populista i neofašista: Aleeeksaaandaaar Vuuučiiić (buran aplauz) a u levom (u stvari samo malo levlje od desnog) uglu izazivač i predstavnik druge, treće i sasvim sigurno većinske Srbije, svima dobro nepoznati : Kaaandiiidaaat ! Ime i prezime izazivača poznati Baba Vangi i Nostradamusu još onomad. I dok Aca Srbin sve kršeći Ustav kao i obično šparta uzduž i popreko naše zemlje ponosne u kampanji za izbore koja nikada ne prestaje, opozicione „majke invencije“ još uvek nisu uspele da izdumaju ko bi bio taj (ne)srećnik koji bi se prihvatio tog posla da uđe u ring sa Šampionom, gde bi u najboljem slučaju poslužio kao džak za udaranje, a pljuvanje i zapišavanje od strane naprednjačke publike i režimskih medija se podrazumeva. A vreme curi. I svi se slažu da su u konačnici predsednički izbori i za jednu i za drugu stranu najbitniji a da je za opoziciju od suštinske važnosti da pronađe kandidata koji bi ušao u drugi krug jer ako i izgubi na takav način zadao bi snažan udarac Nedodirljivom, naročito njegovom bolesnom egu a posle bismo videli kakve bi posledice iz toga proistekle. Pogotovo ako opozicija (u zbiru glasova) osvoji Beograd. Smena vlasti u glavnom gradu i drugi krug predsedničkih izbora postala bi, gotovo sigurno, noćna mora za Acu Mirotočivog i njegovu kriminalnu družinu. E, ali hajde ti majčin sine pokaži kako bi foto-robot tog (protiv)kandidata trebalo da izgleda a da ima izgleda da se bori koliko-toliko ravnopravno i da ne popije nokaut u prvoj rundi. Za protivnika ima predsednika organizovanog zločinačkog udruženja (SNS) koji sve zna, u sve se razume, sve može, hoda po vodi, vozi leteće automobile levom, slabijom, rukom i uopšte radi se o Natčoveku tako da treba biti i lud i mnogo pametan da bi se takvom deliji izašlo na megdan. Pošto je i naša vesela opozicija uglavnom okrenuta udesno, iz tih redova se čuju glasovi da bi Kandidat trebalo da bude obavezno patriota (što znači „Kosovo je srce Srbije“ na prvom mestu), da bude tradicionalista, konzervativan, pravoslavac, može malo i demokrata, građanista u tragovima, evropejac tek prstohvat, rusofil oho-ho i da je tzv. novo lice bez političke (ružne) prošlosti, da je čist, zdrav i mirisan kao ruža. Neko koga većina ljudi u Srbiji poznaje i nema negativan odnos prema njemu a za koga su i u belom svetu čuli i na koga se može u budućnosti računati kao na respektabilnog sagovornika i saradnika. Ekološke opozicione opcije imaju sasvim drugačiju sliku (i priliku) budućeg kandidata za predsednika Republike ali se još uvek ne izjašnjavaju o imenima. A pitanje je i da li je više opozicionih predsedničkih kandidata bolje od samo jednog zajedničkog (i obratno) kao i da li će svi oni s druge strane od Vučićeve („prava opozicija“) uopšte i izaći na izbore pod ovakvim, nenormalnim, uslovima. Svoje kandidature najavili su već nacionalisti, Miloš Jovanović ispred koalicije NADA (DSS i Pokret za obnovu kraljevine Srbije) i Boško Obradović, popularni Boškić, ispred pokreta Dveri što je i smešno i tugaljivo u isto vreme jer i jedan i drugi imaju podršku građana i građanki Srbije od fantastičnih 1% (neka bude i 2%, kuća časti) a pojavljuju se u režimskim medijima (uključujući i RTS, vaše pravo da ne znate ništa) sve češće sa tendencijom da od gostiju postanu domaćini predizbornih propagandnih emisija. Ko zna koliko će ovakvih i sličnih „kandidata“ biti prijavljeno za predsedničke izbore dogodine a koji će igrati ulogu „trojanskog konja“, da zamajavaju glasače, neki i da zabavljaju, da bi Rijaliti Srbija bio, narodski rečeno, u fulu sve vreme. A zapravo kao fol, kao biramo (!!!) predsednika države na kao demokratskim izborima pod ravnopravnim uslovima i bogznakako a pobednik je unapred poznat i vrapcima na grani. Ali, voli naš narod da se igra, pa dobro-igrajmo se, misli Vrhovni Prevarant i zadovoljno cokće onim svojim usnama kao zgaženim trešnjama. Hleba i igara i eto nama „zlatnog doba“ i „zlatnog teleta“ i zlatnih viljušaka i kašika nemanjićskih pride i sreće jedne neopisive. Neka je nama naš Gospodar živ i zdrav i uzbrdo brz, a ovi drugi, nazovi, kandidati (i kandidatkinje, možda) da dobro razmisle kome imaju želju i nameru da izađu na crtu. Nema u ovoj „prokletoj avliji“ imenom Srbija ni vladavine prava, ni medijskih i inih sloboda, nema demokratije, tolerancije, empatije, čistog vazduha, pijaće vode, nema para za siromašne i bolesne, nema evropskih, civilizacijskih vrednosti, zaboravite na to. Prljava igra se očekuje i nagrađuje. A i kako bi moglo biti drugačije u blatu u kojem se svi, neki svojevoljno a većina nevoljno, valjamo već decenijama. Pitanje je da li bi i Supermen uspeo da pobedi AV-a u ovakvoj bolesnoj atmosferi u prirodi i društvu ovdašnjem zastrašujuće sličnoj onoj u Nemačkoj 30-ih godina prošlog stoleća. Ovaj naš Firer jeste skloniji vinu nego pivu (čuvene minhenske pivnice-svratišta nacista) ali to je skoro i jedina razlika između njega, njegovih kriminalnih hordi („narodne patrole“) i onih SS trupa iz najcrnjeg perioda za Evropu i sve njene žitelje u 20-om veku. Eno ih kako brane mural osuđenog ratnog zločinca kao da im je rod rođeni. Kako se bude približavao datum održavanja izbora situacija će se, naravno, pogoršavati. Ne treba biti iznenađen (ni uvređen) ako budu tukli ljude po ulicama iz čista mira, upadali u stanove i kuće običnog sveta bez najave i povoda, ako u nekom trenutku otvore i logore (radne, da se Vlasi ne dosete) za sve neistomišljenike i ne brinite učiniće ta bagra sve što je potrebno da bi se obezbedila pobeda Vrhovnog Huligana na ionako nameštenim (pokradenim) izborima. Strah od poraza je kod tog ološa neizmeran. A u strahu su velike oči. Sva sreća pa im je pamet mala kao i ona stvar u gaćama, tako da ako zagusti to će se društvo razbežati (kud koji, mili moji) kao mačke s jebišta. Da bi se to, eventualno, desilo većina naroda u ovoj zemlji mora da odluči da prevrne, mora biti snaga uprkos svemu, hrabrost i poštenje kao štit ispred sebe pa na crtu zlu i Zlom. Pobunjeni narod koji ima i herca i muda je onaj pravi Kandidat.
Piše: Dragan Karalazić