Dragi moji,
da je u ovoj našoj današnjoj državi mnogo toga moguće, što inače nigde nije, svi znamo.Zato nas valjda i ne čudi to da se u Šapcu glasalo, jednom, drugi put, a po svemu sudeći ko zna koliko još će biti tih izlazaka na biračka mesta… I čemu onda sve to vodi? Naprednjaci se dva puta raduju pobedi i dva puta im se dešava ista stvar, da se poništava samoproglašeni trijumf i konačno osvajanje vlasti u Šapcu… Da li je ovaj naš prelepi grad,upravo kamenčić koji baš žulja, ili poklon hemijska koja ne piše, ne znam, ali da se o izborima u Šapcu pričalo po belom svetu, pričalo se… I to baš predsednik države Srbije lično… Kakva čast… Ipak smo mi važni… zar ne…
I dok bruje mediji, i naši i američki,pa i oni evropski, svako normalan se pita, dokle će ovo trajati i ima li kraja? Očigledno je da Zakon ne valja, te da nadležni ne vrše svoja ovlašćenja, jer jasno je da se tolerišu brojna krivična dela vezana za proces izbora. A to govori samo jedno: da onim glavnim igračima u državi,zapravo i nije stalo do regularnosti izbora i glasanja, poštovanja Zakona i Ustava, a još manje do čestite pobede, ali i priznanja i čestitki pobeđenog… Zar nam najbolji primer, suprotnog ponašanja, nisu nedavni Izbori u Crnoj Gori, održani pre desetak dana. Svi znaju kolika je bila tenzija, kakve su emocije, koji ulog i kakav je autokrata i vlastodržac Milo i njegova Partija. Međutim,Izbori tamo prođoše,praktično bez prigovora, bez tenzija i teških reči.Zašto? Očitava se lična karta na licu mesta, štampa listić i nema prekobrojnih, lažnih listića, različitih boja i nijansi, nema slikanja i iznošenja listića van mesta glasanja… Ako neko pokušava da kupi glas, policija reaguje… Slično je bilo u Severnoj Makedoniji… da ne govorimo o celom civilizovanom i demokratskom svetu…
Šapčanima je muka od Izbora, vidim to i čujem od sugrađana,gunđaju i psuju, i svi oni zajedno, zapravo krive državu koja ne štiti samu sebe… Jer Izbori su praznični dan, jedan od onih dana kada se oblačilo najbolje odelo i obuvale najnovije cipele, a žene radile trajnu svežu frizuru… To je bio dan nacionalnog ponosa… Danas???? Heko se ovde trudi da nam ogadi baš sve… I uspeva, ogadio nam je sve ono najsvetije što smo imali i gajili kao tradiciju…. razbio nas u paramparčad, da se više nikada ne sastavimo i ličimo na nešto…Pitamo se, pitate se, siguran sam,zašto…?
Odgovor na ovo pitanje je i lak i težak, i najlakši i najteži, i svi ga znaju i niko ga ne zna… Sami smo sebi učinili sve najgore što smo mogli… Davali smo i dajemo bezbroj autogolova… I evo nas gde smo danas… I gde je kraj, ima li ga? Taman pomislimo da od ovoga nema goreg, i da nema dubljeg pada, otvore se neke nove vizije, i krene sve, baš sve još gore i gore, još dublje i tragičnije… Ko će ovo da zaustavi…? Nema drugih… Mi, svi zajedno, jer ne postoji niko drugi… Samo je pitanje, KADA… Imamo li snage da kažemo svima koji nas uništavaju, DOSTA… KRAJ…
Sve Vas volim i pozdravljam.