Porodica Aleksandra Maksimovića iz Gornje Vranjske poljoprivredom se bavi od devedesetih godina, a on je posao proizvodnje povrća preuzeo 2015. godine. Pored paprike, paradajza, rotkvica i drugih povrtarskih kultura, ima i jagode na oko 50 ari, od čega je 30 ari pod plastenicima. Na nivou godine uzgaja oko hektar i po povrća i jagode, a za to su potrebni sati svakodnevnog zalivanja. Upravo zato, deceniju ranije, iskoristio je podršku Grada za subvencionisanje bušenja dubinskih bunara, ali je od tad proširio proizvodnju i neophodan je još jedan kako bi se smanjio pritisak na postojeći.
-Sa ovakvom proizvodnjom i jednom pumpom koju imam zalivam po petnaest, nekad i dvadeset sati dnevno, skoro svaki dan, naročito kad krenu vrućine u junu, julu i avgustu. To je opterećenje i za mene i za ceo taj sistem, pa sam planirao da uradim još jedan bunar na parceli nedaleko od kuće, na udaljenosti od 300 metara. Paradajz zauzima oko 15- 16 ari, paprike otprilike isto toliko, ali u tim plastenicima u toku jedne godine promenim dve do tri kulture. Recimo, posle rotkvice na to isto mesto ide paprika, pa do zime iskoristim vrlo često i treći usev na istim plastenicima. Ako na 80 ari bude bar puta dve kulture, to znači da uzgajam oko hektar i po povrća i jagode na nivou godine- kaže Maksimović.
-U dvorištu imam bunar, a 300 metara dalje, razvukao sam crevo da bih doveo vodu u tu drugu parcelu. Od 2015. godine sam proširio proizvodnju i već šestu godinu se mučim sa jednim bunarom. Drugi bunar bi za mene bio veliko rasterećenje, jer bih onda imao dve pumpe, uz jednu veću, a možda i postojeću zamenim. Umesto za 20 sati, sa dve pumpe bih mogao da zalijem sve za pet sati i tako dobijem više vremena za druge obaveze. To bi naročito značilo za parcelu na kojoj imam četiri i po kilometra jagode, a 750 metara zalivam u jednoj etapi, pa tako šest puta prebacujem u toku dana, plus povrće. Najveći problem nastaje kad dođu velike vrućine, pa onda ni paradajz, ni paprika, nekim delom ni jagoda, ne bi trebalo da se zaliva u 12, 13, 14 sati, kada su temperature u plasteniku 50 i više stepeni. Onda treba sve organizovati da se zaliva od pet- šest do devet- deset ujutru, odnosno od osam sati uveče do dva- tri sata posle ponoći, da se izbegnu te velike vrućine, koje predstavljaju šok za biljke- napominje Maksimović.
Refundacija je, seća se, funkcionisala tako što su predali račun dobijen od firme koja je obavila posao bušenja bunara, pa su nakon nekoliko meseci dobili dogovoreni povraćaj sredstava. Tada je još otac vodio brigu od gazdinstvu, a od 2015. godine Aleksandar je preuzeo tu ulogu, pa je od 10 malih plastenika po 125 kvadrata postepeno proširivao do 35, koliko je imao prošle godine i sada radi na tome da ima sedam velikih plastenika po 400 metara kvadratnih.
-Pošto svakako moram bušiti bunar, konkurisaću za ta sredstva ako budem ispunjavao uslove. Ako ne prođem, moraću sam to da finansiram. Ovako sam prinuđen da zalivam u toku leta i kad se ne zaliva zato što ne mogu sve da postignem i da uveče, kad bih završio posao, imam vremena za društveni život. Sada je leti situacija takva da vrlo često moram da dežuram, pa ostajem budan do dva- tri noću, da bih izbegao vrućine, na koje je naročito paprika osetljiva- naglašava on.
-Nezvanično su nam rekli da nema novca u budžetu, pa da zato ne šalju inspektore na teren, jer posle toga moraju da isplate novac. Čekaju se subvencije za folije, pruće, čak deo subvencija iz 2019. godine još nisam dobio od Uprave za agrarna plaćanja. U 2019. godini smo predali dokumentaciju, čekali cele prošle godine, pa predali i za repromaterijal u međuvremenu, ali još uvek ništa nismo dobili- zaključuje Maksimović.
D.Dimitrijević