Jedan od najvećih sveštenika i junaka ondašnjeg doba

Na Vidovdan u Mišaru: Sećanje na protu Nikolu Smiljanića

 „Veliki prota“, roman šabačkog advokata, magistra prava Slobodana Smiljanića, u organizaciji Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar i Crkvene opštine Mišar predstavljen u Crkveno-narodnom domu u porti Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg

„Svaka priča, makar i jedna reč koja se nije čula, a vezana je za vreme Mišarske bitke, i te kako je važna za Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ od njegovog osnivanja pre dvadeset tri godine. U tome prednjači časopis „Čitanka Mišarskog boja“, ali i ovakvi događaji“, rekao je pozdravljajući prisutne i najavljujući dvadeset prvu promociju u organizaciji društva (uz priču o, između ostalog, velikom junaku Mišarske bitke), predsednik Izvršnog odbora Stevan Simić. „Priča o „Velikom proti Smiljaniću“, baš u crkveno-narodnom domu, velika je čast Crkvene opštine. Čast i zadovoljstvo mi je što vas možemo ugostiti i radost što se u našem Mišaru crkva, kultura i umetnost na najlepši način sjedinjuju“, poručio je starešina crkve Nebojša Jeremić.

…Na osnovu građe koju je prikupio, Slobodan Smiljanić pristupa veoma važnom poduhvatu – stvaranju literarnog portreta rodonačelnika porodice. Radnja romana detaljno prati život i aktivnosti prote Nikole Smiljanića. Bogata autorova imaginacija zadire u sve segmente protinog življenja. Time je dobijena tečna fabula, bez pauze u pripovedanju, a koja u formi romana uvodi čitaoca u životopis znamenitog prote…

(Iz recenzije, Nebojša Cvejić)

„Kad spomenemo Nikolu Smiljanića, među prvim asocijacijama bude ulica Prote Smiljanića, najduža ulica u Šapcu“, istakao je istoričar Dejan Živanović, ukazujući da se radi o jednom od junaka Prvog srpskog ustanka i  junaka srpske istorije, „koji su na svojim plećima i svojom hrabrošću izneli Prvi srpski ustanak i uopšte početak borbe za oslobođenje srpskog naroda od Osmanskog carstva“. „Deo je i plejade crkvenih lica koji su krajem 18. i početkom 19.veka bili nosioci barjaka slobode i državotvorne ideje srpskog naroda, koja je usahnula nakon pada srpske srednjovekovne države krajem 15.veka…“ Prota Nikola Smiljanić je bio učesnik Mišarske bitke, on je bio jedan od junaka koji su bili zaduženi za doček Turaka na Drini, učestvovao je i u kasnijim bojevima protiv Turaka… Bio je začetnik i rodonačelnik velike familije Smiljanića u Mačvi…

„U romansiranoj biografiji prote Nikole Smiljanića treba ceniti podatke koje je autor prikupio, ali uzeti u obzir i književni stil, i sve što je uneo u knjigu kao plod svoje mašte i težnje da ga na što prijemčiviji način približi  širokoj publici“… Uz toplu preporuku za čitanje „Velikog prote“, Živanović je ukazao i da se ona „savršeno uklapa u čitav koncept rada mišarskog Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“: „Nadam se da će ovakvih knjiga biti i ubuduće, kao i da će Zadužbinsko društvo nastaviti da neguje i poštuje kulturu sećanja na našu prošlost, prevashodno na Prvi srpski ustanak i sam Boj na Mišaru“

„Motive za nastanak ovakvog dela treba tražiti u potrebi da se, iako nastalo iz pera autora koji se kao istraživač amater bavi proučavanjem date teme i čiji pristup nije u skladu sa kritičkim pristupom naše istoriografije, sačuva sećanje na pretke i predačko nasleđe“, u recenziji navodi Nebojša Cvejić.

…Jedan od seljana je pred okupljenim ljudima jednom prilikom izjavio da mu Protin kameni beleg-spomenik donosi sreću čim ga ugleda i u sebi izgovori molitvu. Kada je to javno progovorio, drugi od seljana mu je ozbiljno odgovorio da duh prote Nikole živi i dan danas i da je uvek među njima prisutan kao božji izaslanik.

(Kraj 21. poglavlja, Umesto epiloga)

Uz isticanje onih koji su odigrali veliku ulogu u stvaranju knjige i bili podrška da ne odustane, Slobodan Smiljanić je ukazao da je najviše problema bilo pri prikupljanju  materijala, jer svi podaci o proti, još od Vuka Karadžića do četrdeset prve, nestali su prilikom bombardovanja Beograda i biblioteke na Kosančićevom vencu… Ali, pomogli su mnogi…

Slobodan Lale Smiljanić književnim radom počeo se baviti od 2016.godine, a autor je romana: „Na Hristovom raspeću“, „Nebeski koraci iznad Krupnja“, „Zlatiborski bik pred čajetinskim sudom“, „Rađanje nove nade“, „Tajna vile na Dedinju“, „Drina plače i pamti“, „Veliki prota“, „Izgubljene duše“… U pripremi je „Mačvanka“…

-Uz putokaz i reči Branka Stanića: „Lale, nemoj da odustaneš“,  zahvalan sam Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Beogradskoj patrijaršiji, patrijarhu Irineju, meštanima Mačvanskog Belotića…“ „Levo-desno, tamo-ovamo“, pravio je svoj mozaik Slobodan Smiljanić, a „priča se sve više kristalisala, dobijala i svoj kostur i svoju čvrstinu“: „Ja sam strogo vodio računa da u svojoj mašti ne pobegnem od činjenica, da ne kažem nešto što je netačno“… Čuli su se i detalji i niz anegdota, o razgovoru sa Karađorđem, protinom izgledu (posebno markantnim očima), njegovom učešću u Boju na Dublju, nesrećno izgubljenom životu (nije stradao  u bici, već je otrovan)…  Želja mu je i da se knjiga nađe u svim crkvama i manastirima, i uz obraćanje i molbu patrijarhu Porfiriju, nada se najboljem… I već Slobodan Smiljanić najavljuje novu knjigu, svoju „Mačvanku“…

U okviru promocije, pesmom „Polećela dva vrana gavrana“, brojnu publiku (njih šezdesetak), pozdravio je pesnik i guslar Milutin Gvozdenović, a odlomke iz romana „Veliki prota“, posvećene njegovom školovanju i učešću u Boju na Dublju, čitali su članovi Zadužbinskog društva, Angelina Mirković i glumac Zoran Karajić.

„Velikom proti“ pravo mesto za predstavljanje upravo Mišar… Za kraj tople reči autora Slobodana Lala Smiljanića: „Osećam ovde nekako čudnu energiju, takvu pozitivnu energiju, ja jednostavno dišem od sreće“. „Onaj ko čita knjigu teško će se odvojiti od nje, čita se u jednom dahu…“

Zabeležila: Ceca Ljubić

Fotografije: Branko Stanić