Upravo, na jednoj šund televiziji sa nacionalnom frekfencijom, u direktnom prenosu, veliki stručnjak, doktor nauka, ministar policije, održao je divan motivacioni govor koji će, siguran sam, sledeće subote izvesti još više normalnih ljudi na ulice Beograda.
Njegovo „stručno“ i „objektivno“ računanje prisutnih šetača nedvosmisleno govori da je čovek potpuno poludeo. Međutim, to što on, Ministar, sa matematikom nema pojma je sasvim razumljivo i ne zabrinjava me. Njegovih, ’ajed naka bude, 5.000 i naših deset puta više su stvar zdravog razuma. Ali mora da zabrine način na koji taj čovek poredi subotnje proteste u Beogradu i neke mitinge Srpske napredne stranke. E, to je neponovljivo. Ministar je prevideo da na kvadratni metar, na koji stanu naprednjaci, doda po sendvič. I stotine autobusa… Mada, neki naprednjaci odu u kafiće ili tržne centre pa moraju da se oduzmu. Kaputi se, takođe, dodaju. Isto tako i rančevi i torbe koje pojedinci nose sa sobom. Ako se dvoje drže za ruke valjda zauzimaju manji prostor. Decu ne računamo. Tu su i oni sa transparentima. S druge strane stvar dodatno zakomlikuju moje cipele broj 47. Naravno i barice na ulici koje zaobilazimo…
Uh, al’ je komplikovana ova „egzaktna“ matematika. Nije lako…
Zato predlažem ministra Stefanovića za Nobelovu nagradu iz „egzaktne“ matematike. I molim Vas da podržite ovaj moj predlog i sledeće subote, u to ime, ponovo izađete na ulicu. Neka nas bude, bar, 5.500. Zaslužio je…
