VATERPOLISTI HVALA
Da, ovo je jedan od onih dana u životu koji ću pamtiti po sreći. A sreća nailazi nekako tiho, niotkud. I baš zbog toga ta, i takva, sreća je mnogo veća. Doneli su mi je naši vaterpolisti. Oni “otpisani”, “prežaljeni”! Oni koji su najveća “sportska sirotinja” u Srbiji. Oni koji sa najmanje novca donose najviše uspeha i odličja. Jer igraju srcem, za svoju zemlju, za sebe, za sve nas.
Iako je ovo bio poslednji meč za kapitena Filipovića, braću Pijetlović, Baneta Mitrovića, Stefana Mitrovića, Milana Aleksića i Andriju Prlainovića dali su sve od sebe i pokazali onima mlađima, koji su uz njih stasali, kojim putem treba da idu. Nisu se predali! Ni posle Španije, ni posle Hrvata, ni posle sudijskih nepravdi!
Naravno, sve čestitke maestru Dejanu Saviću koji je morao da izdrži i preživi nešto što mnogi od nas nećemo moći ni da zamislimo.
Hvala vam “Delfini”! Hvala što ste po ko zna koji put pokazali da je naš vaterpolo prvi sport u Srbiji. I svetu!
Ivan Kovačević, s ponosom i radošću