Znam da će se, posle čitanja ovog teksta, na mene obrušiti mnogi „dušebrižnici“ ali, jednostavno, ne mogu da ćutim.
Iako grad Šabac odvaja za kulturu 7% iz gradskog budžeta još uvek je veliki broj primitivnih, neobrazovanih, nekulturnih i, slobodno mogu reći, nevaspitanih građana. Ono što je karakteristično je činjenica da su, uglavno, svi oni okupljeni oko Srpske napredne stranke. A to se može videti na svakom koraku. Naravno, ne krivim ih mnogo. „S kim si onakav si“ – kaže narodna poslovica. Ako, nažalost, ovako neobrazovanu masu ljudi predvode još nevaspitaniji, neobrazovaniji ljudi kao što su poznati šabački „doktori“, proverene lažovčine, onda neka nam je Bog u pomoći.
Tragična smrt poznatog šabačkog i srpskog pevača, Šabana Šaulića, iznela je na videlo svu neprosvećenost i primitivizam ljudi koji žive tu pored nas.
U želji da skupe neke lične i političke poene, zloupotrebljavajući tuđu smrt i tugu porodice, pokazali su baš onaj pravi i istinski primitivizam ali i bezobrazluk.
Jer, kako drugačije protumačiti „euforiju“ za promenom ulice, spomenikom, mostom i ko zna kojom glupošću još, samo nekoliko sati po saznanju da je taj nesrećni čovek tragično izgubio život.
Nisu mogli da sačekaju ni onih hrišćanskih četrdeset dana žalosti.
Ako neko, a trebalo bi, istinski nekoga žali onda u njegovoj duši i glavi može da bude samo tuga i sećanja. Ulice, mostovi, spomenici su samo lični i primitivni marketing.
Kultura kao „radna“ obaveza
Zato apelujem na gradsu vlast da izdvajanje za kulturu u narednoj godini bude bar 30%. Bolje da ne jedemo (nećemo bar biti debeli) i da idemo pocepani i zakrpljeni jer sve je to prolazno ali glupost i neprosvećenost ostaju večni.
Predlažem da se uvede pravilo da svaki građanin mora sat vremena dnevno da provede u čitanju neke knjige. Za one koji ne znaju da čitaju organizovati „čitaonice“ na kojima će im neko čitati.
Da se uvede „radna“ obaveza posete pozorištu i gledanju neke predstave bar jednom u tri meseca. Takođe, obavezna je poseta muzeju, koncertima, izložbama, tribinama…
PS.
Vi koji ste pročitali ili gledali Nušićevu „Ministarku“ sugurno se sećate Pere pisara iz administrativnog odeljenja koji je prvi saopštio Ministru da je postao ministar.
Nažalost, danas, sve je više ljudi kao Pera…
Ivan Kovačević