PARODIČNA PRIČA
Evo, već drugi put za kratko vreme Šabac i okolinu zahvatilo je nevreme sa olujnim vetrom, kišom a, Boga mi, i sa gradom. Ali ne samo „zahvatilo“ nego i ostavilo mnogo štete za sobom. Sećamo se samo potopljenih ulica, podruma, garaža… Odnesenih krovova, lomljenja drveće…
Naravno, ovakve stvari se događaju i tu nema ničega čudnog ni neobičnog. Međutim, neshvatljivo je da građane, koji su od ovih nepogoda imali štetu, a i sam grad, ne obiđe „prvi“ čovek buduće kasabe (u najavi). Dični dr. Aleksandar Saša Pajić. Da ih uteši, da podršku, nešto obeća i, na kraju krajeva, da ih slaže. To mu bar nije strano. Još čudnije je to što su ovakvi „događaji“ idealna prilika da se ovaj čovek pokaže u javnosti, među građanima, i da ga, tom prilikom, svi njegovi novinari (a možda i oni koji to nisu) slikaju. A dobro znamo koliko „slikanje“ obožava.
Ali ne, nema od toga ni sena. Gradonačelnik kao da je u „zemlju propao“! Ili, ne daj Bože, u neku „mutnu vodu“ upao. Dakle, čim padne kiša njega nigde nema.
I sad ja vas, poštovani čitaoci, javno pitam: Da li se to šabački gradonačelnik plaši vode?
A da je to istina postoje brojni pokazatelji. Recimo, za vreme onih poplava 2014. godine komadant Kriznog štaba bio je Boban Birmančević a ne On. Od kada se „dokopao“ gradonačeličke funkcije bio je prisutan (uglavno slikanja radi) na svim mogućim događajima i manifestacijama u gradu. Osim na ponovnom otvaranju šabačkog bazena za građanstvo. Što je, morate priznati, takođe, važan događaj jer na bazen, svakodnevno, dolazi i po nekoliko stotina dece. I roditelja. Sa sve babama, tetkama… Uz sve ovo ide i ona priča koju „zli jezici“ (dušmani) šire po čaršiji a to je da je predmet plivanja na fakultetu (ili prijemni iz plivanja) za njega polagao neko drugi.
Takođe, priča se da su organizatori Plivačkog maratona „Jarak – Šabac“ „nogirali“ Vojislava Mijića, „čuvenog“ maratonca ali i onog Ljubu Jeličića koji su „dali sve od sebe“ (ostavili srce na terenu) da naprednjaci dođu na vlast. A sa njima i dr. Aleksandar Saša Pajić postane gradonačelnik. I ovde se postavlja novo pitanje: Da li su šutnuti samo zbog toga što njihovo „zanimanje“ (sport kojim se bave) ima veze sa vodom? Dok su, recimo, rukometaši na ceni!
I, tako, kad se sve ovo sabere običan čovek može doći do zaključka da gradonačelnik dr. Aleksandar Saša Pajić ima ozbiljan problem sa vodom i da se vode, iz nekog razloga, gnuša. I od nje (vode) drži podalje…
Bože, možda sam grešan ali često se pitam i to da li se i kako ovaj čovek kupa? Da li tada plače? Drži li peškirić na očima…?
Mada, po gradu kruži i priča da se gradonačelnik grozi običnih ljudi, građana, jer ga podsećaju na neispunjena predizborna obećanja a puno im je i para dao za glasove i „humanitarnu pomoć“ pa smatra da su oni na taj način namireni i da prema njima više nema nikakvu obavezu.
A šta je od svega ovoga tačno ostaje da se vidi. A prilika je sijaset.
Eto, kao prvo, taj, već pomenuti maraton. Mogao bi gradonačelnik, kao dr. fizičke kulture, da se prijavi i postane prvi gradonačelnik Šapca (kako to izazovno zvuči) u istoriji koji je plivao na ovom plivačkom takmičenju. Naročito sada kad „organizatori“ hoće da ovu manifestaciju vrate „korenima“ ili u prevodu preplivavanju Save od klenačke ade do Starog grada. Pošto, govori se, namaju koga da nahvataju da pliva a neće „da odreše kesu“! (pitajte Mađara)
Zato hajde dr. Aleksandr Saša Pajiću, gradonačelniče, pokaži se! Nije ovo veliki izazov za tebe tim pre što je vodostaj Save kod Šapca u opadanju (sada je u minusu) pa s obzirom na tvoju visinu možeš Savu i „pretrčati“. Priznaćemo ti!
Ivan Kovačević