Čega se pošten i pametan čovek stidi time se…

Osvećen nov parohijski dom u Nakučanima

U Nakučanima je, prošle subote, posle bogosluženja u crkvi Rođenja svetog Jovana Krstitelja, izvršeno osvećenje novog parohijskog doma. I to je dobra i radosna vest za sve žitelje Nakučana, Sinoševića i Bojića kojima ova crkva pripada.

Međutim, sve što se potom događalo ne ide na čast ni stanovnicima tih sela a ni Srpskoj pravoslavnoj crkvi a naročito ne novim šabačkim vlastima i njihovom gradonačelniku koji je iskoristio ovaj događaj za ličnu promociju i pribavljanje priznanja koje mu ne pripada.

Naime, prilikom osvećenja novoizgrađenog parohijskog doma gradonačelnik Šapca dr Aleksandar Pajić odlikovan je Arhijerejskom gramatom.

-Veliko mi je zadovoljstvo što smo napravili sponu između Grada i Crkve. Vladika Lavrentije me odlikovao Arhijerejskom gramatom. Čast i zadovoljstvo mi je što sam dobio ovo odlikovanje – izjavio je Pajić.

I, sve ovo zabeležili su naprednjački mediji (i na sajtu grada Šapca), onako kako im je naređeno, ne osvrćući se na činjenicu da ovaj čovek, Pajić, apsolutno nema nikakve veze sa izgradnjom ovog doma niti je u svom životu učinio bilo šta kao doprinos Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Čak šta više…

A istina oko izgradnje parohijskog doma (imate pravo, poštovani čitaoci, da znate istinu) je sledeća:

Izgradnja ovog doma započeta je 12. aprila 2016. godine. Tada, na Televiziji Šabac objavljena je sledeća vest:  „U saradnji grada Šapca i pocerskih sela Nakučani, Sinošević i Bojić, u Nakučanima su danas počeli građevinski radovi na izgradnji Parohijskog doma. Gradilište je posetio gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović sa saradnicima i rekao da su za svako selo najvažniji škola, crkva i ambulanta i da je to politika koju grad Šabac vodi...“

Nešto više od dve godine (10.07.2018. godine) kasnije, prilikom izlivanja druge ploče na zgradi, ova televizija objavila je i ovu vest: „Crkva u Nakučanima zajednička je za žitelje tog i sela Sinošević i Bojić. Zajednički grade i parohijski dom, a podršku za izdvajanje dela sredstava dali su i neposrednim izjašnjavanjem u decembru, kada su odlučivali za koje namene će utroštiti sredstva vraćena njihovim mesnim zajednicama od poreza na imovinu...“

http://www.sabac.tv/vesti/23554/parohijski-dom-u-nakucanima

Dakle, kao što se može videti (i čuti) Aleksandar Pajić a ni njegova Srpska napredna stranka nemaju nikakav udeo u izgradnji ovog doma. Mada…

Prvi, i vidljiviji uticaj i „doprinos“ Srpske napredne stranke ovom domu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi dogodio se 2. decembra 2019. godine kada je Nakučene posetio tadašnji, legitimni, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

A šta se tada tačno događalo citiraću vest koju je tada objavio šabački nedeljnik „Glas Podrinja“:

„Tokom jučerašnje posete gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića Nakučanima desio se i incident.

Lokalni sveštenik Branko Ilić nije dozvolio snimateljima televiza Šabac i AS da snime parohijski dom. On je izašao iz Parohijskog doma i rekao snimateljima da je zabranjeno snimanje ovog objekta. Meštani Nakučana su rekli da je Ilić član Srpske napredne stranke i da je prošli put imao probleme kada je slikan dom i kada je davao izjave za loklane medije.

Problem je u tome što Parohijski dom nije njegova lična svojina, već je izgrađen sredstvima iz budžeta grada Šapca, povraćejem poreza na imovinu, dobrovoljnim prilozima meštana kao i dnevnicama koje su meštani poklanjali tokom rada na ovom domu.

Posle ovog incidenta, gradonačelnik Šapca nije hteo da poseti Parohijski dom.

O ovom incidentu obaveštena je Eparhija Šabačka.“

„Pametnom i jedna dosta“ – kaže narodna poslovica. A sve ovo (više od „jedne“) je dokaza o kakvoj se prevari građana Šapca ovde radi ali i o kakvom se čoveku, govori. Čoveku koji je, na našu veliku nesreću, dopao da nam vodi grad. Naravno, teško je poverovati da je njega zbog ovog „priznanja“ i malo sramota jer on se tokom svog života i proslavio prevarama (da pomenem, recimo, plivanje) koje su ga, verovatno, i preporučile za ovu visoku funkciju.

Naravno, nije mi uopšte cilj da spočitavam bilo šta Srpskoj pravoslavnoj crkvi a naročito ne preosvećenom vladici Lavrentiju. Koji je odluku o ovom priznanju, verovatno, doneo po nečijoj (pogodite čijoj) preporuci. Jer, Srpska pravoslavna crkva ima pravo da sa svojim priznanjima i odlikovanjima radi šta hoće. I kako hoće. Ali malo je nemoralno da jedan ovako veliki i značajan događaj za žitelje Nakučana, Sinoševića i Bojića „zaseni“ odlikovanje „Arhijerejskom gramatom“ čoveka koji za izgradnju doma ni u kom slučaju nije zaslužan.

Ipak, ne sporim da je Srpska pravoslavna crkva (na predlog nekih od svojih sveštenika) imala prava da odlikuje Aleksandra Pajića. Možda i većim odlikovanjem od ovoga. Recimo:

Zato što je VLAST (do duše neligitimna ali koga je briga).

Zato što je u crkvu prvi put ušao kad je postao gradonačelnik (za Božić, činimi se).

Zato što je ukinuo „neposredno odlučivanje“ od kojeg novca je dom u Nakučanima, jednim delom, i izgrađen.

Zato što voli da se „slika“ (jer ništa drugo ne zna da radi).

Zato što, dokazano, ne poštuje (osim jedne – za sada) deset Božjih zapovesti koje je Mojsije je dobio na Sinajskoj gori:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne ukradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

I na kraju, tužan zaključak: dobili smo jedan velelepni i prekrasni crkveni dom ali i jednu veliku sramotu. „Kićenje tuđim perjem“!

PS

U tekstu su namerno korišćeni izveštaji drugih šabačkih medija kako naprednjački botovi ne bi mogli da komentarišu o pristrasnosti „Podrinskih“.

Ivan Kovačević