Vakcinisanje ne može na silu!
Ne znam, poštovani čitaoci, da li ste se bar jednom zapitali zašto se nikako, već jednom, ne možemo „uhvatiti“ za život pa da i nama krene. Da živimo normalno i bezbrižno. Da mržnja postane ljubav, da tuga postane radost, da ne strepimo za decu ni da deca ne strepe za nas. Da, ako nešto treba da uradimo uradimo to zato što je tako najbolje, i zato što u to verujemo, a ne zato što moramo. Zato što nas neko tera.
Naravno stvar je potpuno jasna. Dozvolili smo da našim životima upravljaju nesposobni ljudi, bez savesti, morala i časti nadahnuti zlom koji izbija iz njihove trule duše kao vulkan.
Mnogo smo se gluposti, za ovih skoro dve godine od početka ove pandemije koronavirusa, naslušala od njih. Ali i nemoćno gledali kako nam „odlaze“ drage osobe upravo zato što su te gluposti činili oni koje plaćamo da vode računa o našim životima i brinu se o našem zdravlju. I taman kad pomislim da najzad mora doći kraj shvatim da kraja nema jer oni nas uvek iznova iznenade nekom novom „nesrećom“.
Aleksandar Vučić je ukapirao da samo ako se okruži lošim, nesposobnim ljudima, „beskičmenjacima“ i poltronima, može sebe predstaviti kao neku važnu i značajnu ličnost. I, smislio je „Akademiju za mlade političke lidere“ koja upravo fabrikuje osobe sa najmanje stručnosti a najviše pokvarenjaštva… I, tako, jedan takav „Akademac“ dopade i nama, „u zlo doba kad mu vreme nije“ i „ustoliči“ se, na samom početku pandemije, na odgovorno mesto direktora Zavoda za javno zdravlje Šabac. Naravno, od tog trenutka nastupilo je potpuno srozavanje ugleda ove institucije koju je pretvorio u partijsko oruđe za obračun sa političkim protivnicima ne mareći za štetu koju nanosi lokalnoj zajednici. Zahvaljujući „akademskoj“ tituli ostao je na mestu direktora i kada mu je zakonski istekao mandat ali to mu je dalo krila da još žešće radi u interesu svoje partije a na štetu građana Mačvanskog okruga.
A sunovrat, ili dno (ako je dosegnuti dno uopšte moguće) Zavod za javno zdravlje doživeo je pre nedelju dana kada je iz ove ustanove otposlat dopis privrednicima da „nagrade“ vakcinisane a da „kažnjavaju“ nevakcinisane. Dok sam čitao taj dopis koji je, nažalost potpisala i uvažena doktorka, pitao sam se kakav je „mozak“ tako nešto mogao da smisli. Mada mi je bilo sasvim jasno.
E, sad, ako mislite da je nenormalno veliki broj zaraženih i umrlih ljudi ili nepoverenje u vakcinu najveća šteta koju su nestručnjaci, poput ovog našeg „Akademca“, napravili – varate se.
Najveća šteta je ipak nesaglediva. „Akademac“ je, za ovo vreme svoje vladavine, uspeo da „ubije“ sve što je bilo vredno i čestito u strčnjacima ove renomirane ustanove i doveo ih do podaništva (prema njemu) i primitivizma koji je „sahranio“ svo njihovo znanje stečeno školovanjem i radnim iskustvom. Tako su vrhunski stručnjaci postali „igračka“ za iživljavanje i demonstraciju moći, sasvim je jasno, stručno nesposobnog direkora.
Ali, pitanja kojа sе samo nameću: zašto je to tako? Ili, zašto su, i zbog čega, vrhunski stručnjaci dozvolili da ih „kroz blato“ provlači onaj ko im nije ni do kolena? – ostaje bez odgovora.
Samo nemojte reći da je “zbog posla”!
Ivan Kovačević