Obaveza novinara da pravi jasnu razliku između činjenica, koje prenosi, komentara pretpostavki i nagađanja”

SAVETU ZA ŠTAMPU – PREDMET: PRIGOVOR NA ODLUKU NA SEDNICI ODRŽANOJ 30.4.2020. GODINE PO DRUGOJ ŽALBI VUJKOVIĆ M. BRANKA

Narodna izreka kaže: “Po tuđim leđima ni sto batina nije mnogo”. E, upravo ona, izreka, na najbolji mogući način oslikava Odluke uvaženih članova Komisije za žalbe Saveta za štampu kojima su “Podrinske novine” svrstane u red vodećih srpskih tabloida. Zašto?

Ako ličnosti kao što su: Bojan Cvejić, Tamara Skrozza, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović, Ljiljana Smajlović, Jelka Jovanović, Zorica Višnjić, Snežana Andrejević, Vida Petrović Škero, Vlado Mareš i Zoran Stanojević mogu da donesu nekoliko ovakvih odluka onda, s pravom, mogu da postavim pitanje: Da li je sloboda i istinitost javne reči u Srbiji suspendavana? Nije li Komisija za žalbe Saveta za štampu postala političko oruđe koje treba da “ugasi” i ono malo slobodnih i nezavisnih medija koji još u Srbiji, sa teškom mukom, rade i opstaju?

 

OBRAZLOŽENJE

Serija žalbi visokih funkcionera Srpske napredne stranke iz Šapca upućenih Savetu za štampu u kojima se oni pozivaju na kršenje Kodeksa novinara Srbije ima jedino za cilj da ugasi slobodnu javnu reč i misao kao i “nepodobne” medije. I ako je to moguće razumeti onda “podrška” kojom uvaženi članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu, svojim nerazumnim Odlukama pomaže šabačkim naprednjacima da svoju sumanutu nameru i ostvare teško može biti razumljiva.

Odluku, uvaženih članova Komisije za žalbe, po drugoj žalbi Vujković M. Branka Glasi:

“Tekstovima „50 inficiranih u Mačvanskom okrugu! Većina zaraženih iz Šapca” i  “Da li su pokušaji zataškavanja zaraze doveli Šabac u ozbiljnu situaciju?” objavljenim 11. aprila  2020. godine u onlajn izdanju, “Podrinske” prekršile su tačke 2 i 4 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da pravi jasnu razliku između činjenica, koje prenosi, komentara pretpostavki i nagađanja i da, kad je neophodno, konsultuje što više izvora”.

U obrazloženju ove Odluke, uvaženi članovi Komisije za žalbe, navode:

Većina članova Komisije za žalbe ocenila je da se u  oba teksta iznose spekulacije o tome da Vujković, kao direktor Zavoda  i drugi funkcioneri lokalnog SNS lažu o broju pozitivnih na korona virus i pokušavaju da zataškaju razmere epidemije jer je do velikog broja zaraženih došlo tako su članovi SNS “pravili žurku”. Komisija, naravno, ne može da utvrdi da li je to tačno, ali  smatra da je redakcija “Podrinskih” morala da proveri i potvrdi ove spekulacije pre objavljivanja, tim pre što se za njih ne navodi nikakav izvor, pa je i čitaocu teško da proceni koliko je reč o informacijama, a koliko o pretpostavkama ili nagađanjiima, Takođe, list je morao da informaciju o tome zatraži od onih koje optužuje za zataškavanje. Redakcija spekuliše o „mutnim radnjama“ iza leđa građana, navodeći da je teško očekivati da dobije odgovore od Vujkovića, a da, koliko je poznato, nije ni pokušala da ga pozove i zatraži da odgovori.”

E, sad, šta na ovo mogu da kažem a da ne zaplačem. Ako sam do sada samo mislio, i tvrdio, da uvaženi članovi Komisije nisu čitali “inkrimisane” tekstove već su samo “otaljavali” posao posle ove, i ovako obrazložene, Odluke mogu ozbiljno da se zapitam: “O čemu se ovde radi?”

Neću, i ne želim, sada da uđem u potpuno “ludilo” i da se “zakačim” za neku “teoriju zavere” mada mi sve ukazuje na to. “Podrinske” su, možda, jedine “slobodne” lokalne novine u Srbiji, grad Šabac je jedini “slobodan” grad u toj istoj Srbiji a to mnogima smeta. I vlasti i takozvanoj srpskoj “opoziciji”! Pa mi svašta pada na pamet naročito sada kada su građani Šapca odlučili da brane svoju slobodu a ne bojkotom da predaju vlast naprednjacima. Ali, kao što rekoh, da ne širim “ludilo” nego da se vratim na obrazloženje Odluke kojom su uvaženi članovi Komisije svrstali “Podrinske” u rang tabloida.

Već na samom početku Obrazloženja uvaženi članovi Komisije rečenicom: “Većina članova Komisije za žalbe ocenila je da se u oba teksta iznose spekulacije o tome da Vujković, kao direktor Zavoda i drugi funkcioneri lokalnog SNS lažu o broju pozitivnih na korona virus i pokušavaju da zataškaju razmere epidemije…” jasno pokazuju da tekst nisu pročitali. A da jesu videli bi i shvatili kakvu su “glupost” napisali. Jer u tim tekstovima nisu iznošene, kako kažu, spekulacije već su samo postavljana pitanja:  “Da li nas Zavod za javno zdravlje Šabac permanentno laže i zbog čega?” – koje stoji već na samom početku teksta.

Dakle, uvaženi članovi Komisije bilo bi lepo da mi odgovorite u kojem to članu Kodeksa novinara Srbije piše da je postavljanje pitanja iznošenje neistine? Takođe, moram da obavestim uvažene članove Komisije da “Podrinske” nisu “zakupljeni termin” lokalne televizije niti “konferencija za medije predsednika države” u kojima novinari dobijaju pitanja koja treba da postavljaju već lokalni list u kojem novinari misle svojom glavom i postavljaju pitanja koja su u interesu javnosti i građana a ne u interesu neke političke oligarhije kojoj pripada Vujković M. Branko.

Obrazlažući svoju Odluku uvaženi članovi komisije dalje navode:

“Komisija, naravno, ne može da utvrdi da li je to tačno, ali  smatra da je redakcija “Podrinskih” morala da proveri i potvrdi ove spekulacije pre objavljivanja, tim pre što se za njih ne navodi nikakav izvor, pa je i čitaocu teško da proceni koliko je reč o informacijama, a koliko o pretpostavkama ili nagađanjiima”

E, sad, uvaženi članovi Komisije ako već ne možete da utvrdite “da li je to tačno” kako ste utvrdili da nismoproverili i potvrdili ove spekulacije pre objavljivanja”?

Voleo bih, uvaženi članovi Komisije, da mi objasnite i to kako pre postavljanja pitanja da “proverim i potvrdim spekulacije”? Jer da to mogu onda ne bi ni bilo potrebe da bilo šta pitam.

A sad “najsmešniji” (ko onaj virus) deo Obrazloženja uvažene Komisije:

“Takođe, list je morao da informaciju o tome zatraži od onih koje optužuje za zataškavanje…”

Pa upravo to sam i radio. Samo da ste pročitali tekst! U oba “inkriminisana” teksta postavljao smo pitanja i javno tražio odgovore, od Vujković M. Branka – recimo, koje nisam ni na koji drugi način mogao da dobijem.

Ipak, ovako napisano obražloženje Odluke da sam svojim pisanjem i postavljanjem pitanja, i to u trenutku kada smo imali pouzdane informacije, a nismo ih objavljivali, da je koronavirusom zaražen poverenik SNS-a u Šapcu, dr Aleksandar Pajić, posebni (ma šta to značilo) savetnik u Ministarstvu prosvete, kada je zatvoreno šabačko porodilište (krilo se od javnosti), kada se zarazilo skoro kompletno Infektivno odeljenje (krilo se od javnosti), prekršio Kodeks novinara Srbije navodi me na zabrinjavajuću pomisao da uvaženi članovi Komisije smatraju da su novinari iz “unutrašnjosti” (mada u Komisiji ima i novinara iz “unutrašnjosti”) obične “ovce” spremne za “klanje” kojim uvaženi članovi Komisije treba da opravdaju svoj rad i postojanje.

E, kao što onomad Bjelogrlić reče: “malo ste se zajebali”.  Novinarska profesija nije samo vaša, malo je i moja. Samo “skromnih” 43 godine od kada sam se kao student njome “inficirao” radeći u šabačkom dopisništvu Televizije Beograd.

I na kraju hteo bih samo još nešto da dodam: nepotrebno je bilo, uvaženi članovi Komisije, da svoje dragoceno vreme uzalud trošite i da mi pokazujete koliko znate šta sve piše u Kodeksu novinara Srbije – ja vam to verujem. Mogli ste, a imali ste materijala, da sve Odluke, kao u onoj prvoj, obrazložite samo “insinuacijama” jer sam, u jednom od ova dva teksta, takođe, napisao “novinarka bliska Branku Vujkoviću”. Mnogo je lepše i prihvatljivije Obrazloženje u kojem se aludira na seks. Naročito u zemlji u kojoj se ne zna ko koga…

Neka vam je, uvaženi članovi Komisije, na čast. I ne brinite “ćeraćemo se” mi još. Daleko je 21. jun.

NEKA PAMET I RAZUM POBEDI! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!

Ivan Kovačević, glavni i odgovorni urednik “Podrinskih” 

Exit mobile version