Prizor od koga da se zalediš. U supermarketu na Trkaištu, pored police sa povrćem, čuči muška osoba srednjih godina, možda i mlađa, sa mrtvačko žutom bojom lica i velikom tetovažom na vratu. Jede veliki kroasan i pije alpsko mleko iz litarskog tetrapaka. Kraj njega u korpi čokoladno mleko i neki keks. Zgranuta prodavačica ga pita šta to radi i kaže mu da mora prvo da plati to što je uzeo a on joj odgovara da je gladan i da zove policiju.
Komešanje i muk među mušterijama. Tišina. Mrtva…
Dolazi, verovatno, šefica objekta i prethodna priča se ponavlja…
– Zovite policiju, nemam novca, gladan sam – ponavlja muškarac.
– Dobro, ja ću vam sve to platiti samo idite – kaže „šefica“.
Sledi ponovna rasprava i odbijanje čoveka da primi neočekivani dar.
– Zovite policiju, zovite policiju, neću da mi vi plaćate i da uzimam od vaše dece…
Ipak, posle dosta vremena i još više ubeđivanja „šefica“ plaća uzetu robu…
Zlatno doba Srbije u punom sjaju.
BRAVO!
Ivan Kovačević
