Zatvoreni tamni krug BIE
U Srbiji se nastavlja zatvoreni krug tajnih službi, od nekadašnjih OZNE i UDBE do BIE, gde nema kontrole ni nadležne Narodne skupštine. To je po načinu rada umnogome slično zloglasnoj KGB, koja vedri i oblači, i uglavnom na štetu građana. U SAD, pored CIE ima još 15 tajnih službi, ali ipak postoji građanska kontrola da se službe ne odmetnu. Pa iako je dokazano da su u zločinima, na primer DB, kao što je četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali učestvovali pripadnici Službe, da su učestvovali u ubistvu bivšeg predsednika Predsdništva Srbije Ivana Stambolića, da je slična služba, SAJ, učestvovala u ubistvu premijera dr Zorana Đinđića i da se čeka sudski eipilog, posle 23 godine, učešće Službe i u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, to sve nije dovoljno da se stavi tačka na zlodela.
Kao tajna služba mnogo toga je nepoznato, ali nesumnjivo da ova Služba ima dosta toga kriminalnog i da zapravo nikada nije došlo do prestrojavanja ove službe po nekim zakonskim i građanskim normama. U skorije vreme poznato je da BIA ne radi svoj pravi posao, a to je zaštita države i građana, već nastupa kao partijska falanga. Dovoljno je podsetiti na besramno hapšenje uzbunjivača iz „Krušika“ Aleksandra Obradovića, gde pripandici BIE, prekomernom demostracijom sile hapse na očigled brojnih radnika Obradovića. I to bi tako bilo dugo zatajeno, jer su dotični radnici i valjevska javnost u strahu prećutali sve ovo, da on i dalje čami u CZ da nije bilo protesta javnosti. Kasnije je oslobođen, ali je i dalje pod suspenzijom, a javni tužilac i dalje, posle četiri godine, ne podiže optužnicu, iako su ovde debelo umešani prsti trgovaca oružjem, među njima i otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
BIA se javlja i u slučaju Jovanjica, najveće plantaže marihuane na Balkanu, čak na 12 hektara, a u tobožnjoj obradi organske hrane, učestvovao je čak i ministar, tada vojni, Aleksandar Vulin. Čudno da Službi nije upalo u oči ogromna potrošnja struje koja se koristi u uzgoju marihuane. Službi je promaklo i kako nestaju građani Srbije u brutalnim ubistvima bande Veljka Belivuka. Pripadnici BIE prate ovu bandu, ali im nije čudno što pojedinci nestaju sa lica zemlje, a mogli su ih spasti.
Nije razjašnjeno ni tzv. prisluškivanje predsednika države, Aleksandra Vučića, a bilo je nešto oko hiljadu presretnutih razgovora sa „pojedincima na merama“. Takvo nešto može da radi samo BIA.
Primera radi kada je otkriveno tajno nadgledanje Demokratske stranke u SAD, u aferi Votergejt, tadašnji predsednik Ričard Nikson podneo je ostavku. Ili, kada je otkriveno da je u službi bivšeg kancelara Nemačke Vili Branta špijun Štazija, kancelar je momentalno podneo ostavku. I to zbog tih ogromnih propusta bezbedonosne službe.
Bilo je i primera da službenici BIE pretuku radnika Aerodroma “Nikola Tesla“, ili da se pojave da oduzmu novinarske snimke sina predsednika države Danila Vučića u društvu sa navijačima „Partizana“, inače poznatim po krivičnim prijavama čak i osuđujućim presudama. U svemu tome vidna je uloga prvog čoveka države Aleksandra Vučića koji na ovo osetljivo mesto postavlja partijske kadrove, što je protivustavno. Tu je Bratislav Gašić, smenjen kao ministar vojni zbog sektističke izjave protiv novinarke, a zamenjuje ga Aleksandar Vulin, koji, kako kažu upućeni, ne bi prošao nijednu ozbiljnu bezbedonosnu proveru. Na primer, još nije odgonetnuto kako je to, navodno, prebacio 200.000 dolara od tetke iz Kanade. To je skaradno i za ostale nadležne službe, na primer Uprave prihoda a tek Agencije za borbu protiv korupcije. U ovim itekako burnim vremenima potrebna je jedna, pre svega, profesionalna i odgovorna služba koja će se baviti pitanjima bezbednosti, ali to na pogrešno postavljenim nogama nikako neće ići. Nažalost, posledice su veoma trške po državu i njene građane.
D.Eraković