Na redu režima ukidanje slobodnih medija
Duboko skrajnuto od prorežimskih medija, što dovoljno govori o dubini i značaju ovog poteza, predsednik države posegnuo je za ukidanjem retkih preostalih slobodnih medija: televizija N1, Nove S, novina „Danas“, „Nove“ i Radara. Najavio je to još u februaru da će biti otpuštanja na ovim televizijama, a to se potvrdilo u obelodanjenom razgovoru direktora Junajted medija Stena Milera i direktora Telekoma Vladimira Lučića.
Obećao je direktor multinacionalne komanije da će pomoći svom prijatelju iz javnog preduzeća da će učiniti da usitni i minimalizuje operacije svoje filijale u Srbiji. Time se stavio u službu konkurentske kompanije, što ne pripada poslovnom moralu. Upravo su te elevizije N1 i Nova S. trn u oku Aleksandru Vučiću, jer ono što one emituje ima pokriće u slici, reči, argumentima, jednom rečju rade po profesionalnim standardima. Zbog toga nije dodeljena peta frekvencija, a na volšeban način dobile su je Prva i B92, dok bi PINK i Hepi, da REM radi svoj posao itekako dobili opomene ako ne i zabranu zbog govora mržnje, pornografije i sličnog.
Iako dostupne za samo, oko, milion građana ove profesionalne televizije imaju visok ugled i poverenje gledalaca, što dakako smeta predsedniku države. Uzgred ni javni serevisi, RTS i RTV, plaćeni novcem svih vlasika električnih brojila, daleko je od zakonskih normi da istinito i pravovremeno obaveštavaju građane, a najnoviji primer da nigde nije bilo njihovih kamera sa protesta u Beogradu i Novom Sadu, u ponedeljak. Potpadanje slobodnih medija u okrilje režima bio bi zapravo uvod u diktaturu, gde ništa ne prolazi izuzev što to vlast odobri.
To je već poznata slika i manir Alekesandra Vučića, još kad je bio ministar za informisanje. Tada je, na primer, zabranjen list „Danas“, ili kad je čak izrečeno 67 drakonskih kazni za tada slobodne medije. Po dolasku naprednjačke vlasti ne samo da su centralni mediji pali pod kapu režima nego je to učinjeno i u gotovo svim lokalnim sredinama.
Na prste jedne ili dve ruke mogu se izbrojati preostali slobodni mediji. Podsećanja radi tu je ŽIG info iz Grocke, ali tamo su spalili kuću novinara Milanu Jovanoviću, sa elementima pokušaja ubistva. Ovde u Šapcu ugašen je Radio i TV Šabac, televizija zavidne reputacije i gledanosti. „Podrinske novine“ ne izlaze u štampanom formatu, jer namerno nije prihvaćen nijedan projekat za finansiranje, ali i dalje u elketronskom obliku ove novine se šalju na 4.500 adresa.
Altenativa ovoj medijskoj pošasti su društvene mreže, ali često tu nema kredibilnih informacija. Istina da novinarstvo polako gubi svoj značaj, ali ni veštačka inteligencija ni masovnost društvenih mreža ne može da nadoknadi osnovne postavke ovog zanata. Uostalom, to se ovde uči još od petog razreda osnovne škole, sa pet osnovnih pitanja, pa onda itekako čudi kako to da nazovi medijski radnici ne poštuju zakone struke.
Naravno, zna se da su u pitanju goli interesi a ne služba istini.
Dragan Eraković
