Nizak životni standard, niske plate, visoke cene, poteškoće pri pronalasku posla, nedostatak perspektive, želja za napretkom, samo su neki u nizu faktora koji utiču na mlade da sve više odlučuju da napuste zemlju. Sa druge strane, postoje oni koje ljubav prema porodici i želja za razvitkom u sopstvenoj zemlji motivišu da ipak ostanu u domovini. Koliko se život u Srbiji i inostranstvu razlikuje i koje su prednosti i mane kroz razgovor objasnile su nam Selena i Mila.
Uspeh je ostati u Srbiji
Primarni uticaj na odlazak u inostranstvo često ima porodica. Mnogo je primera onih koji su započeli poslove u inostranstvu, razvili biznise i odlučili da se tamo presele sa svojom porodicom. Vremenom se rađaju nove generacije koje su upravo zbog dobrog životnog standarda zadovoljne tamo i nemaju želju da se vrate.
Jedan takav primer je i dvadesetdvogodišnja Selena Ivanović poreklom iz Surdulice. Zajedno sa svojim roditeljima se 2012. godine preselila u Stokholm. Razlog odlaska bio je njihov posao. Kaže kako se i među članovima njene porodice koji su ostali u Srbiji često mogu čuti priče o odlasku i smatra uspehom kada neko ostane u Srbiji.
Ima onih koji jako dugo pričaju o tome da žele da odu, a ostanu u Srbiji. Nije da svako ko kaže da želi da ode u inostranstvo, na kraju to i uradi. Postoje ljudi koji odu na nekoliko meseci i onda kada vide kakva je situacija – rado se vrate, pojašnjava Selena.
Lični napredak
Postoje raznovrsni programi razmena i stipendija u okviru kojih se srednjoškolcima i studentima pruža mogućnost školovanja u inostranstvu. To su prilike za sticanje novih poznanstava i upoznavanje sa drugačijim načinom života.
Ima primera onih koji zbog dodatnog usavršavanja na master ili doktorskim studijama napuste zemlju i zbog više mogućnosti za njihova buduća zanimanja odluče da tamo ostanu, zaposle se i osnuju porodicu.
Kako Selena zapaža, u odnosu na Srbiju u Švedskoj prolaz preko veze nije prisutan. Tamo postoje jasna pravila i svako dobija koliko se zalaže. 
Mogu da napredujem koliko hoću i nije mi potrebna nikakva veza kako bih dobila posao. Isto važi što se testova u školi i ispita na fakultetu tiče. Dobiješ ocenu za znanje koje imaš, ništa ni manje ni više od toga i to mi se jako sviđa. Znala sam da čujem da ljudi koji studiraju u Srbiji mogu da budu oboreni koliko god znali. I to mi se u Srbiji ne sviđa. Ali opet sve ima prednosti i mane, ističe Selena.
Pristupačne mogućnosti
Pri konkurisanju za posao često se moraju ispuniti određeni kriterijumi, bilo da je u pitanju stepen obrazovanja, godine iskustva, prosek tokom školovanja, starosno doba – sve ima određeni uticaj u zavisnosti od samog posla.
Finansijska situacija i nestabilnost što se posla tiče najčešće primoravaju ljude na odlazak. U inostranstvu je lakše da se dobije posao nevezano da li je čovek fakultetski obrazovan ili ne. Mogućnosti koje Švedska pruža za razliku od Srbije su mnogo raznovrsnije i pristupačnije, objašnjava Selena.
Među svojima je najlepše
Među mladima koji najviše napuštaju Srbiju jesu studenti medicine. Njihova branša dosta je plaćena u stranim zemljama što im otvara vrata za dalji lični razvoj.
Mila Živković, studentkinja medicine iz Niša, planira da ostane u Srbiji i smatra da uprkos svemu treba ostati u svojoj zemlji. Njen motiv za studijama medicine jeste humanost i želja da pomaže drugim ljudima. Kako kaže, imala je prilike da ode u inostranstvo, ali želja za to nikada nije postojala. 
U srednjoj školi sam bila u bilingvalnom odeljenju u gimnaziji „Svetozar Marković“ i deo predmeta bio je na francuskom, deo na srpskom. Mi smo po završetku dobili diplomu francuske ambasade. Na taj način sam imala priliku da nastavim u Francuskoj, ali ni tada nisam razmišljala o tome. Na to sam gledala kao na iskustvo, na neki način da naučim francuski jezik i upoznam se sa francuskom kulturom, ali ne i da idem tamo, objašnjava Mila.
Mila voli svoj grad i okruženje. Celokupno njeno školovanje i odrastanje ostalo joj je u lepom sećanju. Smatra da je stekla kvalitetno obrazovanje i sada nastavlja sa studijama u pozitivnom pravcu. Napominje da je unutrašnji mir koji postoji kada smo u svojoj zemlji i među svojim ljudima jako bitan.
Od srca je lepše kada možemo da pomognemo nekom svom i budemo u svom okruženju jer mislim da ljudi zanemaruju važnost da budemo među svojima. To je faktor značajan i u karijeri i emotivno. Nedostajala bi mogućnost duhovnog sazrevanja da smo negde van gde nam nije dostupno da s nekim svojim popijemo kafu, popričamo i slično, ističe Mila.
Ciceron je jednom rekao – Otadžbina je svuda gde je dobro, a na nama samo ostaje da to dobro pronađemo gde god bili.
Autorka: Magdalena Kostić
“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“
