Dragi moji,
ako je šatorsko naselje, koje se proširilo sa Pionirskog parka na plato ispred Narodne Skuštine, najslobodnije mesto u Srbiji, kako ga vlast naziva, da li to znači da je ostatak države neslobodan, i da je zapravo preostali deo Srbije, veliki zatvor. Logički bi se to tako dalo zaključiti… ali, svakome je jasno da je stvar potpuno drugačija, jer iz pogrešnih premisa, uvek proizilazi pogrešan zaključak. Policajci koji su sprečavali narodne poslanike, da pre neki dan prođu kroz „najslobodnije mesto u Srbiji“, da bi ušli u Skupštinu, nisam siguran da smeju da popreko pogledaju stanovnike tog naselja… kada ne mogu da garantuju Javnom tužiocu da uđe u taj prostor radi uviđaja, šta uopšte mogu… u vezi „oaze slobode“…
To sa idiličnim mestom u centru prestonice, slično je onom, kada nam svje i svja u državi, svojevremeno poruči, da njemu nikada neće stranci govoriti šta da radimo, a onda, pre neki dan nas obavesti da smo radili sve što su nam Rusi govorili i sada je zemlja dovedena u tešku situaciju…
Šta se može iz ova dva, eksplicitna primera zaključiti: da sve ono što se izgovori, naročito ono što kaže najodgovorniji, na kraju se ispostavi potpuno suprotnim… Idemo dalje. Ako građani Srbiji ne treba da brinu za to da li će se ogrejati ove zime i da li će imati goriva za svoje automobile, a onda im se poruči da će najveće probleme imati Hitna pomoć, ne mogu a da se ne zapitam, da li će to značiti da se srpski policajci neće „švrćkati sa fiću“, niti da će moći da se Škodilacima vozikaju raznoseći sudske pozive… ili će građani koji ne treba da brinu, moći da navedenim službama iznajmljuju svoja privatna vozila… Šalu na stranu, biće da niko neće imati za vozikanje, ma ko to bio… osim onih koji idu pod pratnjom i pod blinkerima… Daj Bože da ne bude tako… navijam da je Srbima rečena istina… Mada…
Srbija, koja se nalazi na svom dugom putu ka Evropi, jedina je, koja nije uvela, po nalogu Evropske unije, sankcije Putinovoj Rusiji… Time je naravno pokazala svoj stav prema sankcijama svake vrste, ali i svoj odnos prema Rusiji kao državi i Rusima kao narodu… Mada sam siguran da Rusi ne bi ni osetili sankcije Srbije… I to bi bilo, na neki način principijelno… Ali, opet to ali… dođe nam u višednevnu posetu prva dama Ukrajine, i Srbija poče da snabdeva tu zemlju naoružanjem… U običnom, ovom svakodnevnom životu, to bi se nazvalo izdajom, ali u političkom narativu, to je interes i njime se može sve objasniti… Onomad su Rusi naoružavali Hrvate u sukobu sa JNA… zar ne…? I onda, kao kazna, američka administracija, ono što je mesecima najavljivala, konačno obelodani: sankcije ruskom NIS-u, srpskoj energetskoj kompaniji u većinskom vlasništvu Rusije… Čime smo to zaslužili? Jednostavno je odgovoriti. Oni koji podržavaju mog neprijatelja, i moj su neprijatelj… zaključi Tramp i udari po nama, ni krivima ni dužnima, jer nas niko ništa i nikada nije ni pitao… I tako, dok dramatična obraćanja traju, život ipak ide dalje… Srbija se navikla na sve to i guta i živi život, ovaj zemaljski, jedan jedini… A Srbija nije ono između dva obraćanja… Srbija je iznad svih i iznad svakoga… Ko to ne zna, neka sluša i strepi…
Sve Vas volim i pozdravljam.
