Živeti sa Savom

Ribar plete mrežu svoju: Milivoije Mima Kovačević

Sava je velika reka. Duga oko hiljadu kilometara, nešto kraća, na primer od Loare, najduže francuske reke, a duža za oko 400 kilometara od Poa, najduže reke u Italiji. A ovog leta presušilo je na stotine reka, od Evrope do Azije, i tek sada se vidi koliko Sava moćno teče. Nakon penzionisanja Milovoje Mima Kovačević mogao je gotovo sve svoje vreme da provodi na njenoj obali u Mrđenovcu. Ne kao ranije, gde se i profesionalno bavio ribolovom sa svojim prijateljem Braćelom Nikolićem, ili kao vikendaši ili izletnici. Provoditi dane, a ponekad i noći, na proleće, leti, u jesen i zimu, to je već nešto drugo. Drugačija je Sava kada pljušti kiša, veje sneg, ili udare mrazevi, a biva i da se i peni, besni, valja talase… Za Mimu poseban doživljaj je kada se Sava budi, još u magli, a uvek ima i nekog vetra. Dešavalo se da zimi upadne u ledenu vodu, koja ga reže kao hiljadu noževa, da ispliva i krene ponovo. Za Mimu Sava je, pre svega, sloboda, život koji traje, priroda u punom smislu i snazi. Svoju kućicu izgradio je na dvadesetak metara od reke, podignuta na tri metra visokim stubovima, a desilo se za velikog povodnja 2014. da je voda nadošla do polovine zidova. I danas je ostao taj trag koliko Sava može da izađe iz svog korita. Za ovu reku sve je sam, svojim rukama i umećem pripremio: čamac, veslo, mreže koje plete, meredov… Jedino drugo što koristi je stara penta, Tomosova. Do sada je izgradio oko 40 čamaca. Za Savu to su brodice od šest-sedam metara, a pored odabira drveta važno je i izbalansirati čamac, da bude koliko toliko postojan na vodi, koja stalno teče, a naravno i zbog onih koji se kreću u njemu. Najveću ribu koji je ulovio, zajedno sa svojim, sada nažalost pokojnim, Braćelom, je som od 63 kilograma, duži od dva metra. Kako slučaj komedijant ume da priredi oni su tim ulovom platili večeru i piće u jednoj kafani.

Iako živi u Mrđenvcu Mima nikada nije bio mnogo privržen seoskim poslovima, a ovo selo nekada je bilo među najbogatijima u ondašnoj Jugoslaviji. Rodna zemlja sa puno plastenika, tako da su Mrđenovčani povrće svojim „tamićima“ razvozili i prodavali diljem Dalmacije, u Zagrebu, Sloveniji… Sada to više nije tako, selo je osiromašilo, a promenio se i odnos prema reci. Nekada, početkom dvadesetog veka, ovde je bilo 19 vodenica. Sada, što Mimi teško pada, i obala se prodaje. I niču ograde, a trebalo bi da je obala svima pristupačna. Sam je poklonio dva placa prijateljima, ali kad je stigao materijal za ogradu odustao je od tog poklona. Inače, njegova porodica ovde ima tapiju od sredine 18. veka, kada su doseljeni u ondašnju carevinu Austriju.

Kao zatočnik i zatočenik Save, svakog 23. septembra, Mima slavi svoj rođendan na obali. Iskupi se i po pedesetoro gostiju, prijatelja, poznanika; obavezna je riblja čorba i „nešto na ražnju“. Posebna vrednost je pesma, jer ovde dolaze i muzičari, sa gitarama, harmonikama, a jedne godine svirano je i na tri kontrabasa. Muzikalnost je nešto od prirode dano, a Mima je na glasu zbog svog glasa. Jedno takvo neuobičajeno mesto, poznato po svirci i pesmi,  je Klub “Veteran“, na Trkalištu. Ulaz u društvo je dobra pesma i gde se nadmeću po znanjima sevdalinki, starih a pravih narodnih pesama, i onih ribarskih iz Dalamcije. I svi uživaju, a tu su lekari, prosvetari, glumci…

Svoj radni vek Mima je  prove u prosveti, predavajći opštetehničko obrazovanje. Najpre, po onoj standardnoj recepturi, predavao je po Bosni i Hercegovini, a onda se skrasio u OŠ “Vožd Karađorđe“, na Oridu. Nekada je škola bila sasvim drugačija: nastavnici su se svakodnevno družili i van nastave, bivali ponekad učenicima preči od roditelja, a škola je imala i svoju kuhinju, sa toplim obrocima za đake i nastavnike. O tom drugarstvu dovoljno govori da kada je Braćela otišao u penziju kod njega u Susek došao je pun autobus kolega. O uvažavanju dovoljno je reći da je Mima bio i „ciganski kum“ (bez ikakvog omalovažanja i segregacije), da je svadba proslavljena i sa helikopterom. I naravano, duhovitost je potrebna da se život lepše proživi. Nekada je bila poznata družina „Bela vrata“, sa brojnim Miminim društvom, gde je duh stvarno vrcao a smeh se orio. I baš nedavno, kao neko ko zna da se našali i primi šalu, Mimi je jedan dečarac dao savet da proda svoja dva “golfa 2“, i da kupi: patike baš kao njegove! Nasmejao se Mima, a znao je da vozi i „mercedesa“

D.Eraković

Foto – naslocvna: Mima sa unukom /arhivski snimak/