PROPADANJE ŽELEZNIČKOG MOSTA
Sve do 1976. godine železnički i drumski most na Savi kod Šapca bio je glavna spona zapadne Srbije sa drugim delovima tadašnje Jugoslavije. Izgrađen je 1934. godine, Nemci su ga porušili prilikom povlačenja, ali je kasnije obnovljen. Do raspada SFRJ pruga od Zvornika prema Šapcu i Beogradu bila je najoptrećenija, pre svega za izvoz glinice u Rusiju. Most je polako nagrizala rđa i nebriga, skinut je asfaltni sloj za drumski saobreaćaj, a tek pre nekoliko godina obnovljena je pruga od Maloag Zvornika do Šapca. Ovom trasom odvija se, pre svega, teretni saobraćaj za fabriku đubriva i belih limova, ali je u funkciji i putnički vozni saobraćaj. Međutim, već dve decenije, baš na sredini mosta, ostali su neofarbani delovi. Železnica Srbije obećala je da će to uraditi krajem pošle godine. Godine prolaze, a most sve više propada. Po nekim tehničkim parametrima bilo bi potrebno svakih desetak godina farbati mostove, a u određenom vremenu i rekonstruisati. Loš primer bila je rekonstrukcija Gazele posle više decenija upotrebe. Republičke vlasti odavno su Šabac skrajnule od dužne brige prema saobraćajnicama. Vodeni put Savom nije čišćen tridesetak godina, a bilo je primera da su nasukani veći brodovi. Ovde postoji i međunarodna luka sa više od milion tona robnog prometa. Auto-put Ruma–Šabac bio je u prostornom planu Srbije još u vreme bivših vlasti, a ovim pravcem prođe oko 15.000 vozila dnevno. Ni gromko najavljen početak radova nije doneo ništa novo. Posle govora predsednika Vučića mašine su povučene, i ostala-ledina! Još manje opravdano je da republičke vlasti nisu ništa učinile na popravci prilaznih puteva gradu kao i okretnicama. Na to se žale vozači oko 300 teških kamiona koji svakodnevno saobraćaju za preduzeća i kompanije u Šapcu. S obzirom da se ovde nalazi najveća industrijska zona u Srbiji, gde posluje više od 30 firmi, a najavljene su i nove investicije, neopravdano je da saobraćaj bude zapostavljen od države, je to je zamajac razvoja. Poređenja radi u Šapcu je najveći investitor Evropska unija sa više od 30 miliona evra, dok je isto toliko republička vlast uskratila lokalnoj samoupravi po osnovi prikupljenog poreza.
Dragan Eraković
