Primeri Šapca /3/
Talas tropskih vrućina pokazali su kakve su pogubne posledice tzv. efekta „staklene bašte“. Nemilosrdan odnos prema prirodi vraća se kao bumerang, a ako se ovako nastavi za nekoliko decenija doći i do otopljavanja Antarktika. Jedan od konkretnih koraka lokalnih zajednica, na primer, preduzela je Barselona gde će se ubrzo zasaditi čak milion novih stabala koji bi trebalo da doprinesu smanjenju zagrevanja i boljem bilansu između kiseonika i ugljen dioksida koji se nemilice proizvodi. U Šapcu je do pre neku godinu bilo svega četiri metra zelenih površina po stanovniku, što je daleko od potrebnih prosečnih deset kvadrtanih metara. Neki osporavaju ove cifre, uglavnom zelenila nije bilo na pretek. Pogotovo kad se pokazao jedan bahat odnos prema prirodi, na primer zatrpavanjem rečice Kamičak ili pretvaranjem zelene oaze Dudare u gradsku deponiju. Šapčani se nisu bunili, a recimo dvadesetak meštana sela Maove sprečilo je dalje odlaganje smeća na tadašnju gradsku deponiju. Nešto pohvalnije bio je protest Šapčana protiv spalionice hemijskog otpada. Jedan do boljih projekata je tzv. Sava park gde je predviđeno čak 300 hektara novih zelenih površina. Deponija na Dudari je, srećom, zatrpana, posađeno je na stotine sadnica raznog drveća, ali po ko zna kom principu naprednjačka vlast se uopšte i ne trudi da održava ove sadnice, a kamoli da zasadi nove. Čak se ni travnjaci ne održavaju, na primer, u najvećem naselju Benska Bara, a to nije neki zahtevan zadatak. Srećom vode ima dovoljno iz gradskog vodovoda, ne nedostaju ni hidranti ni cisterne, ali nedostaje dobra volja i primeren odnos prema prirodi i gradu. Ako je jedina briga da se održavaju travnjaci ispred Dunjića kuće, Međuopštinskog istorijskog arhiva ili ispred Hotela „Sloboda“, onda je Komunalno preduzeće “Stari grad“ nesposobno za obavlja svoju društvenu funkciju. Ne treba toliko gledati u one najpogubnije primere kako se guše zelene površine u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Boru… važno bi bilo da svako vodi računa o svojoj društevnoj i ljudskoj obavezi prema prirodi. A da nije tako pokazalo se da je već u julu čovečanstvo potrošila svoju godišnju kvotu izrabljivanja planete.
D.E.
Foto:Zapušten travnjak u Benskoj Bari
