Lepša strana Šapca
Davno je Tom Džouns pevao svetski hit „Zelena trava doma mog“, kao nešto najdraže i najrođenije. Trava je narasprostranjenija biljka, i ima sasvim umirujuće dejstvo za čoveka. Uostalom i rimski pesnik Vergilije ju je opevao u „Georgikama“:O travo, slađa od sna!“. Jedna od odlika vlastelinskih zamkova su prostrani travnjaci, a govore o bogatstvu i luksuzu – da se zemljište ne koristi za poljoprivredu ili ispašu. Posle dužeg vremena i u Šapcu se znatno drugačije odnosi prema zelenim površinama i travnjacima. Došlo se do zabrinjavajućih 1,4 kvadratna metra zelenih površine po stanovniku, što je nekoliko puta manje od evropskog proseka. Inače, najveće zelene površine ima Beč, London, Moskva… Najizrazitiji primer drugačijeg odnosa prema zelenim površinama je Vinaverov trg, gde je trava sastavni deo trga, uronula u beton, gde se deca igraju, gde građani mogu da hodaju bosi po travi… a tu su i novoposađana stabla javora. Beton je tu u drugom planu. Novo lice ima i nekadašnji Dom JNA, umesto žive ograde, ili još gore muzejskog primerka ratnog aviona, sada je tu travnjak, sa klupama. Takođe, i u Benskoj Bari postavljeni su travnati tepisi, a na pojedinim mestim zasađena je trava. Za mnoge Šapčane, čak i one starije, pravo otkrovenje je Savska avenija i Sava park. Ovde su postavljane gotove plase trave, a posađeno je nekoko stotina novih stabala, među njima i tako retkih hrastova. Na Starom gradu trava se redovno kosi, a poređenja radi 2002. godine nije bilo kosilica za to. Ovo je sada potvrda jednog sasvim drugačijeg odnosa prema prirodi i lepoti koju daje. Valjda će to uticati da se huligani ne iživljavaju nad mladim stablima ili travnjacima, jer, na primer, pre petnaestak godina polomljena su stabla u Đukanovića sokaku ili Ulici Vlade Jovanovića… Sada ovo zelenilo oplemenjuje, na svaki način, i građane i grad.
Dragan Eraković