NOVA IZDANJA
Knjiga prevoda „Fjodor Mihailović Dostojevski kao mislilac, filozof i bogoslov“, na radost poštovalaca velikog ruskog pisca, upravo je izašla iz štampe. Reč je o autorskom izdanju Šapčanina Dobrila Aranitovića, profesora filozofije, bibliotekara – savetnika u Narodnoj biblioteci „Žika Popović“ u Šapcu i najcenjenijeg bibliografa srpskog jezika. Delo je štampano uz pomoć donatora i prenumeranata, a autor ga posvetio „nezaboravnoj uspomeni na brata Miomira (1939-2016) i sestru Dobrinku (1942-2010)“.
Studija obuhvata gotovo 600 strana i ima tri celine: „Zbornik prevoda o Dostojevskom“, „Dostojevski kao mislilac, filozof i bogoslov“ i „Nad knjigom o Dostojevskom Dobrila Aranitovića“. Kroz izabrane i prevedene zapise autor je najvećeg Rusa celovito osvetlio: kao pisca, filozofa, bogoslova i proroka, koji je dosegao visinu duha, dotakao dubinu podsvesti i prodro u „samu srž problematike čoveka XIX veka“, ali i kao epileptičara, kockara, robijaša i siromaha u raljama izdavača i poverilaca.
Prvi celina zbornika nudi tekstove, koji objašnjavaju „smisao čovekovog bivstvovanja u stihiji nihilizma i beznađa“, „metamorfoze revolucije i zle slutnje Dostojevskog“, genezu legende o „Velikom Inkvizotoru i predosećanje totalitarizma“, a kroz zapis Sergeja Aleksandroviča Levickog ruski pisac i mislilac predstavljen je kao naš savremenik. Drugi deo studije daje „Prilog bibliografiji radova jugoslovenskih autora i prevodilaca“ u poslednjih 120 godina, od početka XX veka do današnjih dana. Ona svedoči o „uticaju ruske filozofije i bogoslovlja na srpsku filozofiju“, a povremeni zastoji rečito govore „kako nas je pohodio Dostojevski“.
Dobrilo Aranitović se rodio 1946. u Malim Krćama, selu kod Pljevalja. Filozofski fakultet u Beogradu završio je prosečnom ocenom 9,25, a filozofsku grupu predmeta predavao je u gimnazijama u Varvarinu, Srpskoj Crnji i Šapcu. Bibliotekar u šabačkoj Narodnoj biblioteci „Žika Popović“ bio je od 1975. do odlaska u penziju 2010. godine. Baveći se filozofijom, etnologijom, književnom istorijom i kritikom, bibliografskim i leksikografskim radom objavio je 118 zasebnih izdanja i više od 1.300 priloga u periodici i zbornicima. Sa ruskog jezika preveo je 41 delo. Učestvovao je na preko 40 naučnih skupova, a o njegovim radovima objavljeno je više od 560 beležaka, prikaza i osvrta. Član je Matice srpske i saradnik Instituta za filozofiju, Balkanološkog instituta SANU, Udruženja prevodilaca Srbije i drugih asocijacija. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a u penzionerskim danima privodi kraju još dve važne knjige – „Bibliografiju radova o Njegošu“ i „Bibliografiju srpske filozofije“.
Aranitović je četiri decenije sakupljao i prevodio članke, studije i eseje, građu koja je kvalitetom „zaslužila“ prvi prevod na srpski jezik. Pre no što je 25 radova uključio u knjigu, objavio ih je u časopisima, listovima, zbornicima ili na Trećem programu Radio Beograda. U traganju za likom i delom Dostojevskog „sabrao“ je više od dvadeset ruskih autora, one koji su se bavili književnim junacima, večnim pitanjima sveta i postojanja čoveka i karamazovštinom koja neumerenošću vodi u revolucionarni prevrat. Među njima su: Lav Šestov, Boris Petrovič Višeslavcev, Vladimir Karlovič Kantor, Andrej Korobov-Latincev, Aleksandar Borisovič Galkin, Monika Ljvovna Spivak, Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, Fjodor Avgustovič Stepun, Valentina Jevgenjevna Vetlovska, Valerij Dmitrijevič Zaharov, Natalija Stanislavovna Timčenko.
U knjizi nije preskočena ni šetnja po internetu i esej Ljudmile Agjejeve, koji je objavljen 2008. i posvećen pravu književnih stvaralaca na ljubav i ljumoboru prema drugim autorima pa i čuđenju grofa iz Jasne Poljane što je „podozrivi, nesrećni, samoljubivi, teški“ Dostojevski mnogo čitan.
Čitajte Dostojevskog, poručio je Sigmund Frojd, a te davno izrečene pouke držao se i Aranitović u svojoj knjizi – svojevrsnoj antologiji. Predani prevodilac i bibliograf u uvodnom delu studije poziva se i na Geteovu tvrdnju: „Šekspir – i nema kraja“. Polazeći od nje, on današnjim poštovaocima lika i dela slavnog Rusa, poručuje: „Dostojevski – i nema kraja“. Svoju poruku „pravda“ činjenicom da je reč o stvaraocu koji je tražio „čoveka u čoveku“, bavio se pitanjima smisla života, dobra i zla, razuma i morala, vere i bezverja, slobode i odgovornosti, a pri tom nam je savremenik čija se proroštva upravo u globalizmu i „koronokratiji“ ostvaruju. „Kristalni dvorac je tu, Veliki Inkvizitor ureduje svetom i sprema se za obračun sa Hristom, mikrob zla iz Raskoljnikovog sna vlada svetom“, a današnji čovek ostaje nem pred neverovatnim poklapanjem davne vizije i stvarnosti.
Zahvaljujući posvećenicima poput Dobrila Aranitovića, koji je u traganju za filozofskom ostavštinom Fjodora Velikog pronašao „svoju stazicu“, naučna javnost i čitalačka publika dobili su izuzetno delo. Svoje „uzdarje“ praocu ruskih mislilaca, koji je „gajio veliku ljubav i poštovanje prema srpskom narodu“, Šapčanin je kao prevodilac, priređivač i bibliograf prineo povodom dva veka od rođenja i 140 godina od upokojenja pisca „Zapisa iz podzemlja“ i romana koji su iz njih istekli.
Ž. Vojinović
