Rijaliti Srbija
Gotovo je sigurno da nije mali broj gledalaca i ljubitelja fudbala koji su na RTS-u pratili „najvažniju sporednu stvar na svetu“ uz komentar osebujnog (u svakom smislu) Ace Stojanovića i koji su se nervirali svaki put kada bi ovaj nepoznavalac igre sa bubamarom upotrebio izraz: zaustavno vreme. Kakav danak neiskustvu!
Vreme ne može da se zaustavi (može na satu, sahatu ili časovniku ali ne i u realnosti) i to o čemu „najbolji“ RTS-ov sportski komentator govori je zapravo nadoknada vremena koje nije iskorišćeno za samu igru. Dakle, to vreme se nadoknađuje a ne zaustavlja. Naravno da uvek postoji izuzetak od pravila. I evo nas, cela naša zemlja, naš Apsurdistan, naša Srbija se godinama (decenijama) nalazi u zaustavnom vremenu, što znači da stoji ili se vrti u krug dok svuda oko nje vreme prolazi i donosi promene i na bolje i na gore ali se kreće.
Ovde kod nas je sve u suštini isto. Mi nismo shvatili smisao rušenja „Berlinskog zida“ i tektonskih promena u svetu koje su nastupile od 90-ih godina prošlog veka pa na ovamo, dok su svi oko nas, tzv. region, napredovali mi smo stajali u mestu, crveno-crna koalicija je na vlasti (uz sasluživanje Službe) gotovo sve vreme nakon nestanka „velike“ Jugoslavije, jednog diktatora zamenili smo drugim, još luđim, neopevanim lažovom i prevarantom i sada smo tu gde smo, na začelju evropske liste država, bez demokratije, vladavine prava, slobodnih medija, sa najnižim životnim standardom a o bezbednosti da i ne govorimo jer ovde svaka napredna budala, primitivni, bolesni Ćaci može da vas prebije na ulici ili bilo gde i nikom ništa, policija je na strani režima a ne građana kao i pravosuđe (u većini), kadija te tuži – kadija ti sudi i to je naša realnost.
Ono što su krajem 2024. i tokom 2025. godine pokrenuli studenti svojim protestima i akcijama ipak više liči na nadoknadu vremena, kao u fudbalu (o čemu je bilo reči), na šansu da se propušteno na neki način pretvori iz niza poraza u jednu konačnu pobedu. Traže izbore a imaju u tome podršku velikog broja građana i to uliva nadu da će u nastupajućoj 2026. doći do toliko željenih i neophodnih promena u državi i društvu, promenu sistema vrednosti u prvom redu a onda i onih promena u komplikovanom državnom mehanizmu koji su napredni radikali, lopovska banda uzurpatora normalnosti pokvarili i naštelovali po svom ukusu i za svoje potrebe.
Psihopata sa Andrićevog venca se još koprca, sa razlogom jer brani ne samo ono što je lično opljačkao već i mnoge mafijaške poslove i mahinacije svojih najbližih saradnika, taj fašistički ološ će do krajnjih granica braniti oteto od naroda i države, sve svoje nekretnine u zemlji i inostranstvu, javne i tajne račune, sve svoje ljubavnike i ljubavnice, svoju decu koja se školuju po belosvetskim koledžima i neće prezati da budu još bahatiji, suroviji, još više ne-ljudi ako je to uopšte moguće.
Ali, krajnji rezultat više ne zavisi isključivo od njih, nešto se i mi pitamo, mi obespravljeni, potlačeni i umorni od svega građani (i kako studenti kažu „niko nije umoran“) pa ćemo videti kakav će rezultat biti na semaforu kad se (kad god to bude) završi ova utakmica između Dobra i Zla.
Srećna Nova! Puuumpaaaj!!!
Piše: Dragan Karalazić
