Od 29 zaposlenih, njih 17 su osobe sa invaliditetom
Poslodavci u Srbiji imaju obavezu da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom. Invalidne osobe sve češće se suočavaju sa preprekama kada dolaze do posla, ali postoje i svetli primeri. Jedna štamparija u Šapcu, trenutno ima 29 zaposlenih od kojih su čak njih 17 osobe sa invaliditetom. Za neke od radnika, ovaj posao je sve na svetu, dok drugi kažu da funkcionišu kao tim i mala porodica.
„Od svih pozitivnih strana zapošljavanja osoba sa invaliditetom, istakao bih bar dve. Kao prvo, osobe sa invaliditetom zarađuju za svoj rad i ne žive više od socijalnih primanja, te stiču samopoštovanje radom i zarađivanjem. Druga pozitivna stvar je ta poletnost pa radom lakše ostvaruju društvene kontakte. Tako imamo koleginicu koja je zbog posla došla iz Preljine kod Čačka i zaposlila se kod nas. Zatim je u svom novo komšiluku upoznala i jednu porodicu sa bebom, koji su je prihvatili kao svog člana porodice te je ona sada sa njima otišla na more, na odmor“, kaže Boris Novaković iz službe za ljudske resurse u Grafičkom centru „Nova“.
Za neke je ovo prvi posao, zadovoljni su uopšte prilikom da se dokažu da nisu manje vredni, te da mogu doprineti produkciji isto kao i neinvalidne osobe.
„Ovde radim godinu i šest meseci, i posao je idealan. kolege su divne, nije mi ništa teško, zanimljivo je. Mogu da kažem da baš volim svoj posao. Ovde sam angažovan na različitim poslovima pakovanja, te nekad radim na reklamnim majicama, a nekad na čašama i šoljama“, ističe radnik Vukašin Colović. …
Ovo preduzeće, u potpunosti je prilagođeno osobama koje imaju neku vrstu invaliditeta, te je sve u jednom nivou bez stepenika i prepreka, a i radna mesta su prilagođena sedećem položaju.
Ovde su dobri uslovi, kolege su divne, radimo kao tim, kao jedna velika porodica. Nema vređanja, nema ponižavanja, svi smo jednaki. Svi smo isti i zdravi i bolesni. Niko nas ne tera da radimo nešto što ne možemo i što nisu naše mogućnosti. Radimo na mestima koja su nama dostupna i prilagođena našim mogućnostima“, kaže jedna od radnica Slađana Petrović.
Zbog pružene prilike imaju i radnike koji su se doselili u Šabac, većini je ovo kao druga kuća.
„Radim na poslovima pakovanja i sortiranja. Nisam imala problema da nađem posao jer sam ovde počela da radim odmah nakon završene škole. Verujte mi sada se ovde osećam kao kod kuće, ne bih mogla sebe ni da zamislim da radim na nekom drugom mestu. Nije težak posao, evo danas pakujem hemijske olovke, i sa kolegama ovde uvek mi je zanimljivo“, objašnjava radnica Nada Šaćirović.
Kupci proizvoda firmi za profesionalnu rehabilitaciju imaju i olakšice. Preporuka je Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se tokom nabavki uzmu o obzir ovakva preduzeća.
Đorđe Mijailović
