Pogani jezik u javnom prostoru
Mnogo prašine se diglo oko odlaska urednika „Informera“ Dragana J. Vučićevića u zatvor, navodno zbog verbalnog delikta. A istina je da on odlazi u zatvor zbog izrečene uvrede na društvenim mrežama novinaru Jugoslavu Ćosiću, rečnikom koji pravi metu za mnoge mrzitelje i nasilju sklonih individua.
Dovoljno je podsetiti se šta je sve prethodilo ubistvu Olivera Ivanovića, nazvanog izdajnikom i još mnogo čime. Kazna od 200.000 dinara Dragan J. Vučićević nije hteo da plati, a novčana kazna jedino sledi za ovo delo. Jer nema više verbalnog delikta, a gde su kazne bile daleko strože, i do 10 godina zatvora.
Dodatno se umešao i predsednik Aleksandar Vučić da napravi dodatnu zbrku koji mu se čak ponudio da plati tu kaznu od jedne svoje plate, ali u uobičajenom maniru, s puno cinizm, a bogme opet kršeći Ustav – našao se da komentariše sudsku presudu. Kao sudovi ne rade svoj posao kako treba, a na političare gledaju kao „listopad“.
Podsećanja radi ne reče predsednik ništa o tome kako je zapaljena kuća novinaru Milanu Jovanoviću, i kako je pucano u toj noći, ni kako su brojni novinari koji profesionalno obavljaju svoju dužnost ugroženi pretnjama smrću, a pamti se da je i on sam pretio Slavku Ćuruviji. I on je kažnjen zbog uvrede Boška Obradovića, sa 100.000 dinara, a podignuto je mnogo sličnih tužbi, ali se nekako stalo sa time.
O vrednosnim opredeljenjima dovoljno je reći da predsednik Vučić itekako brani Predraga Koluviju kome je nađeno 1,6 tona marihuane, bivšeg ministra Nebojšu Stefanovića upetljanog u trgovinu oružjem, rušitelje u Savamali…
Međutim, nekako se zaboravlja da bi predsednik države trebalo da odražava i jedinstvo države, odnosno Srbije, i da bi trebalo i da bude predsednik svih građana a ne samo svojih istomišljenika, koji nekad duboko zabrazde u zlodela. Naravno, podrazumeva se da bi predsednik trebalo da oličava i dostojanstvo te države, i da svojim ponašanjem i rečnikom bude nekakav uzor. Elem, po starom, lošem običaju običaju predsednik države brani i ono što se ne brani, kao Dragana J. Vučićevića, koji u ovom slučaju ne predstavlja svoju novinarsku kuću i nije stvar novinartsva. A tu je i ona upitanost kako on može da bude novinar kad se ne drži novinarskog zanata i Kodeksa novinara.
Već i osnovci znaju da bi novinari trebalo da odgovore na najvažnija pitanja, i da, naravno, pitaju i drugu stranu. Kodeks novinara njegova kuća “Informer” prekrši nekoliko stotina do hiljadu puta godišnje.
Zaboravlja se da novinarski poslenici rade u javnom prostoru, da su dostupni i mladim naraštajima, naravno i poštenim i razumnim građanima, pa onda deluje neshvatljivo da se koriste ne samo lažima i marifetlucima, otvorenim navijanjem i propagandom, nego i jezikom koji svakako ne bi trebalo da potiče od škole ili porodice.
I tu se nekako prepliću Dragan J. Vučićević i Aleksandar Vučić, koji će ostati zapamćeni po jednom poganom, uličarskom rečniku. Nažalost, to je kao kada se stavi kap toksičnog ulja u čistu vodu – opogani se i čista voda. A to je ono što trovači ove javne scene ne shvataju da će trebati nekoliko decenija, ako ikada dođe do neke normalizacije u Srbiji, da se taj javni prostor očisti kao Augijeve štale.
Dragan Eraković
