Zakon „Svoj na svome“ pokazao sporost, neefikasnost i neodrživost.

Egzaltiranost Ministarke Sofornijević neopravdan posle TREĆINE upisanih objekata

U četvrtak 5. 2. 2026.  je krajnji rok za evidenciju bespravno izgrađenih objekata na osnovu Zakona „Svoj na svome“. Precizna evidencija na nivou države, ističe da je do 2. 2. 2026. u 7.30 u Srbiji  evidentirano 1.435.318. takvih objekata. Očekuje se da će se do 5. 2. 2026. taj broj prijava popeti na 1.500.000. Dok Ministarka ambiciozno i raspilavljeno ističe vanserijski uspeh zakonske evidencije, upada u oči da  ipak produžava rok upisa nezakonitih nekretnina do 24. 10. 2026. Ovaj datum važi za  one koji nisu iz „opravdanih“ razloga podneli prijavu. Pravo pitanje je šta su opravdani razlozi za nadležno Ministarstvo građevine? Dok Ministarka Sofronijević priča o konačnom pospremanju i organizaciji države Srbije, Srbija Centar postavlja nekoliko ključnih pitanja zanetoj gospođi Sofronijević:

1. Da li ste zaboravili na preostalih 3.300.000 objekata koji čame „ni na nebu, ni na Zemlji“, a koji takođe moraju biti EVIDENTIRANI? Uspeli ste da upišete samo 1/3 objekata.
2. Ministarka građevine, ističe da je rok za prijavu nepravilnosti upisa do 5. 3. 2026. Gospođu Sofronijević, apsolutno ne brine što u zakonu NIJE TAKSATIVNO NAVEDENO (kako sama tvrdi) šta su opravdani razlozi neevidentiranja (to može biti bolest, povreda, smrt ili bolest člana uže porodice, VIŠA SILA (?), neki tehnički razlozi…), Jasno je da je pojam OPRAVDANIH razloga u ovom zakonu prostor za MANIPULACIJU.
3. Da li su evidentirane vile, glamurozne kuće, stanovi, poslovni objekti izgrađeni pod okriljem bezumne korupcije visokih pripadnika vlasti?
4. Šta će i kako će ministarstvo građevine postupati po pitanju zloupotrebe opravdanih razloga neevidentiranja objekata?

U našem Malom Parizu, takođe problemi…

Prethodnih dana bilo je nemoguće prići zgradi Gradske Uprave u Šapcu. Uz nekoliko „skretničara“ ispred i u zgradi, šalteri Gradske uprave jedva da su funkcionisali za tekuće poslove građana. Sudarali su se građani koji se informišu za porez, koji skupljaju dokumentacijua za evidentiranje, korisnici matičarskih službi i mnogi drugi. Pretpostavljam da je tako bilo u mnogim mestima. Uz ogromnu državnu pompu i reklamu, evidentirana je samo trećina objekata. Da napomenem, evidencija ne znači legalizaciju. Dakle uz trošak (od približno 100 evra), građane tek čeka mukotrpan posao legalizacije i investicija (država za to nije napravila ama baš nikakvu strategiju). Čini se da je primarna ideja ipak bila, što pre napuniti budžet. Mnogo hteli, mnogo započeli.

Narodni poslanik, dr Tatjana Marković – Topalović, član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije