“I dalje u potrazi za pesmom”
Siniša Mozetić, profesor matematike u penziji, ovih dana izdao je novu knjigu pod nazivom “I dalje u potrazi za pesmom”, koja predstavlja nastavak prethodne “U potrazi za pesmom”. Kako kaže, ovim knjigama je želeo i pokušao da jednostavnim rečima opiše i proslavi lepo neprimetnu, sakrivenu u trenutku svakodnevnice lepotu života, ali i da ukaže na vrednosti i nagrade, različite od onih na koje nam je neko od malena govorio da su jedine i prave.
“Čini mi se da moji tekstovi nisu pesme, nego, ako i to nije neskromno, možda jesu tek njene malene kapi. Koje zajedno, kao što kapi kiše čine kišu – čine pesmu, samo jednu. A neko ko je napisao jednu pesmu – nije pesnik! Kao čitaocu, ne prijaju mi usiljena rima, duge poetske slike, hermetika i duboko skrivena simbolika nerazumljivih reči, moderne psovke i vulgarnosti – ma koliko se činile opravdanim, mrak i pesimizam pesnika koji, čini se, razgovara sam sa sobom. Verujući pogrešnim i nametnutim istinama, ponekad previše i nepotrebno žalimo za životom koji Bob Marli opisuje rečenicom – „Kako su neki ljudi siromašni, imaju samo mnogo novca”, rekao je Mozetić za “Podrinske”
Radost
Spava,
lagano diše,
mir u meni.
Ponovo me
raduju
jutra plava
topla kiše
i jedan
krajičak neba,
samo naš,
rumeni.
Za svoje pesme Mozetić kaže da su svojevrstan razgovor sa čitaocima, a da povratna informacija od njih govori da su se oni u njima pronašli i da su zadovoljni slikom koju su stvarili. Ispričao nam je i da mu je jedan prijatelj rekao da su pesme inteligentne jer podstiču na razmišljanje.
“Odbrana lepote prirode, ljubavi i nematerijalnih vrednosti u svetu u kom se previše govori i piše o zarađenim milionima i milijardama, jahtama i zlatu, sigurno je neočekivana i sporna. Ljudi osećaju razočaranje, nezadovoljstvo, pa i stid što nemaju te milijarde, oduševljavaju se onima koji ih imaju. Pokušaji bilo kakvih demantija ili alternativa, čine se utopijom. Plašeći se da ih izgovorimo ili priznamo, drugi i ne znaju za naše male i svečane istine, radosti i tuge, zajedno živimo samo veliki i otuđeni nesporazum. Ne verujući u svoj sistem vrednosti i svoju sposobnost rasuđivanja, aplaudiramo na kraju predstave, koju nismo ama baš ništa razumeli”, kazao je Mozetić.
Iako se celoga života bavio matematikom u kojoj postoji samo tačno i netačno, siguran je da postoji više istina i da je veliki filozofski problem kako ih pomiriti.
“U svakodnevnom, običnom i nepolitičkom životu toliko nam nedostaju dijalog, empatija i elementarno uzajamno poštovanje, umesto zavisti, prezira i svakodnevnog podsmeha i vatrometa uvreda, unutar makar i opravdanog neodobravanja onih drugih. Imamo li išta, ako nam nedostaju osmeh na licu, ljubav, iskrenost i praštanje, hrabrost da ne poštujemo volju silnika? Džiboni govori u jednom intervjuu o dve mogućnosti koje se isključuju, da uspete u životu ili da vam život uspe. Moje Potrage za pesmom promovišu ovu drugu”, zaključuje Mozetić.
Siniša Mozetić do sada je napisao i izdao četiri knjige “Naučite sudoku” koja govori o logičko-kombinatornim metodama rešavanja te igre. “Može jedno pitanje, profesore?” koja pokušava da da doprinos u otklanjanju uočenih slabosti u projektovanoj srednjoškolskoj nastavi matematike u kojoj se mogu uočiti neke nepreciznosti, nedorečenosti, nedoslednosti kao i suvišna literarna krutost i nemaštovitost. “U potrazi za pesmom” je treća knjiga koju je napisao i u kojoj se nalazi 150 pesama. “I dalje u potrazi za pesmom” je četvrta knjiga Siniše Mozetića i prva koja neće imati svoju promociju. Izdavač i ove knjige je Biblioteka šabačka, a knjiga je izdata uz podršku konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti kulture koji raspisuje Gradska uprava Šapca.
Isidora Kovačević
