Protesti radnika lozničlkog FAK
Nakon neuspešne žalbe višim instancama Upravni odbor Udruženja manjinskih akcionara FAK Loznica, 28. juna, doneo je odluku o svakodnevnim protestima sa zahtevom za razrešenje sudija privrednih i drugih sudova. Traži se razrešenje Jasminke Obućine, predsednice Apelacionog privrednog suda u Beogradu, Tatjane Vlaisavljević, Snežane Ilić, Vesne Vulević, sudinica ovog suda; Miroslava Simića, zamenika Višeg javnog tužioca u Beogradu, Jasmine Igić Matić, predsednice Prvrednog suda Valjevo, i Ane Aleksić, sudije ovog suda, kao i Andreja Mirkovskog, sudije Osnovnog suda u Loznici.
Razlog za proteste su bezuspešne predstavke, tužbe, žalbe, disciplinske i krivične prijave kao i zahtevi za kontrolu rada u revizijama podnetim Vrhovnom kasacionom sudu ispisanih na nekoliko hiljada stranica.
Po saznanjima i advokatskoj praksi to je tzv. damin gambit u pravosuđu. U startu se žrtvuje stranka koja je u pravu. Prvostepene dame dogovore se sa drugostepenim damama, pa tako i najnezakonitija presuda postaje zakonita pošto postane pravosnažna.
Stranka koja je u pravu i koja je žrtvovana kada dobije pravosnažnu presudu, koja nema nikakve veze ni sa Ustavom, ni sa zakonom, ni sa zdravom pameću, često dolazi do prve dame i javno vređa je, ali ona ne zove ni policiju ni sudsku stražu nego mirnim i blaženim glasom kaže da je ona tako mislila i da stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu.
Normalno, drugostepena dama po dogovoru potvrđuje odluku za unapred žrtvovanog. U drugoj varijanti drugostepena dama naređuje prvostepenoj kakvu odluku da donese, na štetu unapred žtvovanog, i naređuje drugostepenim damama kako da postupe, jer Vrhovna drugostepena dama ima autoritet s obzirom da zna prethodne brljotine provestepenih i drugostepenih dama.
Sudske presude i nove varijante ne liče na normalne sudske presude već su više cirkuskog karaktera.
Tražena je naplata potraživanja po pravosudnim sudskim presudama starim i duže od 25 godina.
Ovi protesti nemaju političku pozadinu, a odaje se i priznanje časnim sudijama koje su donele na stotine presuda i rešenja u korist radnika. Inače FAK je privatizovan 2004. godine, prodat beogradskoj firmi „Hemteks“ za 5,6 miliona dinara, a od nekadašnjih 350 radnika nakon socijalnog programa ostalo je njih 110.
Upućene su brojne predstavke najvišim državnim organima gde je navedeno da su samo zalihe finalnih proizvoda i materijala bile višestruko veće od kuporodajne cene. Pored hala i opreme preduzeće poseduje i više hektara zemnljišta u samom centru Loznice. Imovina je rasprodata a radnici otpušteni. Desilo se da je prilikom pokušaja da naplate svoja potraživanja po presudama i poravnjanjima Osnovni sud u Loznici i Viši sud u Šapcu nisu usvojili ove predloge već je prednost imalo preduzeće sina sadašnjeg vlasnika FAK, na osnovu, kako tvrde radnici, naknadno sačinjenih i fiktivnih ugovora.
Izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Loznici pokrenut je 2006, ali je onda pokrenut stečaj 2019. godine. Za vreme trajanja izvršnog postupka donete su četiri odluke Ustavnog suda da je radnicima sa izvršnim poveriocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo da se postupak što pre okonča. Međutim, to ništa nije vredelo. Tako je pred Privrednim sudom u Valjevu postupajuća sudinica saslušala samo jednu sranuku, a nijednog tužioca, a odbijeno je i veštačenje.
Apelaiconi privredni sud u Beogradu žalbu radnika odbija nakon samo dva dana iako predmet ima više od 200 stranica. Zbog drastičnog kršenja zakonskih odredbi više sudova i sudija sumnjaju da se radi o namerno organizovanom nezakonitom radu. Više puta traženo je izuzeće postupajućih sudija, među kojima je i sam postupajući sudija Andrej Mirkovski podneo zahtev za izuzeće.
U međuvremenu jedan broj radnika je i preminuo, mnogi su dospeli u bedu, bez lekova i hrane, sa isključenom strujom i vodom, a kako se navodi u radničkom saopštenju neki od onih protiv kojih se protesti organizuju imaju imovinu u zemlji i inostranstvu, veće vrednosti nego što bi od svojih sudskih plata mogli da priušte.
D.E.