Zaborav ubija. Brže i preciznije od metka. I surovije.
No, postoji lek za zaborav. To je sećanje. To je pamćenje.
I vreme je da se taj lek primeni. Vreme je, doduše, bilo odavno. Da se setimo i prisetimo svih svojih dela. Makar onih svetlijih za početak. A posle ćemo i onih drugih, tamnijih.
Prvo da krenemo od ove bliže prošlosti, prošlosti čiji smo svedoci bili. Ali i učesnici.
I počećemo jednim od njih. Jednim od onih dečaka koji su služili državi u njenim najtežim trenucima. A to je Živorad Simić, tada dvadesetogodišnji vojnik, iz Grebena. Učesnik rata na Kosmetu. Dovoljno za početak. Jer je dovoljna iskra da upali pripremljenu buktinju.
Pripremio: Jovica R.
