Teško mi je opisati i objasniti ovaj naš, već poduži košmar. Od predizborne kampanje do predizborne kampanje, od izbora do izbora.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!I već tradicionalnog tajanstvenog prebrojavanja glasova; i onih koji imaju pravo da glasaju, i onih koji nemaju; i onih koji su glasali i onih koji nisu. Prebrojavanje se, naravno, neverovatno ali istinito, rekao bih već postaje i tragikomično, završava nepovoljno po one koji bi da sve bude javno i regularno.
U pauzama između izbora, neki beže, neki kažu da treba pobeći, ali se ne usuđuju; neki ostaju i bore se, neki samo govore kako se treba boriti; većina ćuti.
Jedno je, čini mi se, izvesno. Živimo tragediju u čijoj osnovi je tragična krivica, krivica zbog koje tragični junak doživljava poraz. Ne zbog svoje namerne greške ili kršenja zakona, nego je rezultat neminovnog sukoba ideala i zbilje. Za utehu, mnogo nas je, tragičnih junaka.
Onima koji nam kažu kako se ne vredi boriti kada se pobednik unapred zna, odgovaramo da je borba moralni čin. A oni nama kako je to samo prazna reč, i da se od toga ne živi. Praktičnije je biti na strani pobednika.
Neoborivo je da svet izvesno ide u napred samo pukom tehnikom, ali ne toliko izvesno i u mnogo čemu drugom, važnijem, ljudskom i moralnom.
Čudimo se svekolikom međusobnom nerazumevanju. Ipak, sve je već odavno rečeno. I protumačeno, samo smo prečuli ili zaboravili.
“ Surdo fabulam narrare” (u prevodu: gluvome pričati priču), izrekao je rimski pesnik Horacije, u poslednjem veku stare ere.
Ima li trenutno nešto tačnije i istinitije!
Dalje, tešimo se, nemajući rešenje za ono što nam se ovde neželjeno dešava, kako je, eto, ceo svet poludeo, uvek se negde ratuje.
I tu smo, svetski, nešto zaboravili.
Sun Cu (544–496. p.n.e.), kineski misilac i pisac, u svom delu: “Umeće ratovanja”, neočekivano poručuje svim tadašnjim i budućim zagovornicima ratova, kako je najbolje i najlepše pobediti bez borbe, da je pravi strateg onaj koji pobedi pre no što do bitke i dođe.
A najvažnije što nam ovaj veliki mislilac svojom knjigom poručuje i o čemu bi uvek i svuda valjalo dobro razmisliti, svakako je, da ništa nije večno, niti se zauvek može odbraniti.
Siniša Mozetić, profesor u penziji
