Humoreskica
Šerif je oko sebe okupio gomilu zabavljača, koji nam „ulepšavaju“ svaki dan pred nama. Od sabajle se na ružičastoj i „srećnoj“ nacrtaju premijer, dezinformer, srpski /TELE/graf, alo, alo, krlo, simo megafon i ostali megafoni sa šerifovog platnog spiska, pa raspale po onima koji nisu tu i koji ne mogu da im odgovore. Kad se naš premijer uskopišti, pa kad počne da lupeta, milina je okrenuti kanal i gledati miljanu kuljić u „zadruzi“. Premijer nam je toliko uman, da nikad ne znamo šta je htela da kaže. Možda bi šerif trebalo da je pošalje na akademiju za mlade lidere da je malo poduče kebara, langura, pilja ili srbislav. Sramota je da okrug ima tako nepismenog prvog čoveka u okrugu. Ustvari, trebalo bi da bude prvi, ali, pošto ona šerifa oslovljava sa „šefe“, onda se zna ko kosi, a ko mlati praznu slamu. Kad se premijer /još se nije iselila iz Jovankine vile/ umori od lupetanja, tu je julin koji mlati po samaru, ali on govori ono što šerif misli. Čim julin dobije po ušima zbog nekog gafa /a ima ih za izvoz/ tu je nova snaga u ministarskom cirkusu. Reč je o onom zalutalom ministru za infrastrukturu i lapsuse, koji onomad izjavi „Ima li šta lepše, cena struje raste, a vi to ne plaćate“. Reče mona, a ne spomenu onog vlasnika pečenjare koji je uništio EPS, pa sad uvozimo, umesto da izvozimo struju. Kao nagradu, majstor za pečenje je dobio novu kancelariju, umesto da je zaglavio tamo gde mu je mesto.
Jeste šerif dobio pokradene izbore, ali, ako moramo njega svaki dan da gledamo i slušamo mogao bi bar da nas odmori od likova čija zabava nas košta toliko da smo samo u zadnjih deset godina ostali siromašniji za 300.000 građana. Sa ovakvim klovnovim svaki cirkus bi mogao da zatvori šatru.
Rade Đergović
