Hronika desanta na slobodne medije
Ono što se dugo najavljivalo iz kuhinje predsednika države Aleksandra Vučića, a obelodanjeno u razgovoru direktora Telekoma Vladimira Lučića i direktora Junajted grupe Stena Milera, je i izvršeno smenom i otkazom direktorke Junajted medija Aleksandre Subotić. Za mnoge poštovaoce slobodnog novinarstva to je primljeno sa primetnom zebnjom šta će se dalje događati sa televizijama N1, Nova, i novinama „Danas“ i „Nova“ kao i nedeljnikom „Radar“.
Ovi mediji su retki, vrlo retki, primeri preostalog profesionalnog novinarstva u Srbiji. Čudno, jer u Zakonu o informisanju piše da su mediji dužni da objektivno, pravovremeno i celovito obaveštavaju građane o najvažnijim društvenim pitanjima. Ovde, u Srbiji, gotovo čitava medijska scena rađena je po nacrtu predsednika države, uveliko ostvarenog a koji sada bez ikakvog šminkanja crta medije kao autokratu.
Odavno je za to pripremljen teren počev od gašenja slobodnog Studija B, plave“ Borbe“, ali i gušenjem sijaset drugih medija, poglavito lokalnih. Posebno je bila zloglasna učinkovitost tadašnjeg ministra informisanja Vučića, sa drakonskim kaznama. I ovoga puta urađene su temljne pripreme, a za razliku od otvorenog napada režima na slobodne medije, ulogu su preuzeli Informer i Pink. Novosadska novinarska škola u knizi „Mediji protiv medija“ samo za pola godine detektovali su tri hiljade napada na medije Junajted grupe, najviše na N1 i Novu, a sporadično i na „Danas“ i „Radar“. U tim napadima učestvovali su i naviši predstavnici vlasti, više od 800 puta. Malo li je?!
Sve to s ciljem da se uvede potpuni medijski mrak u Srbiji, pogotovo pred nadolazađe izbore. Ove dve televizije nemaju nacionalnu frekvenciju, ali imaju potreban kredibiletet kod građana, i kao što štampana izdanja Junajted medije nemaju velike tiraže ali uživaju visok profesionalni ugled. S druge strane, čak i najmoćnija medijska kuća, RTS, zajedno sa RTV, kao javni servisi svih građana, izgubili su atribute profesionalnog novinarstva. U skladu sa tom „medijskom strategiojom“ režima nedavno je kupljeno desetak lokalnih medija, i gle, jedan vlasnik – jedna uređivačka politika. Prethodno je Telekom kupio tridesetak medija, i tako, gotovo sve stavio pod jednu kapu, u jednom stroju. Nije čudo onda da većinom lokalni mediji preuzmaju to što servira TV Informer, udarna pesnica Aleksandra Vučića. Uostalom, slede lokalni izbori u devet opština, a tek će biti brutalna propaganda za predsedničke i parlamentarne. Za to vreme, naravno, nema Saveta REM-a, barem onog kredibilnog, jer bi, dakako, smetao režimu.
U Srbiji ima više od dve hiljade medija, reklo bi se previše, ali se pravi mediji prepoznaju po profesionalizmu. Trebalo bi očekivati da i građani razlikuju informaciju od lažnih vesti i propagande, jer se još u osnovnoj školi uče osnovni postulati novinarstva. Ipak, psiholški gledano, i po starom Gebelsovskom principu, sto puta ponovljena vest postaje činjenica, i upitno je kuda to ide ovo društvo, a ne smo novinarstvo. Bez slobodnog novinarstva nema ni demokratije, a njega malo ko brani od ovih nasrtaja režima.
Šabac je nekada imao pristojnu medijsku scenu, ali su se vremena promenila. Ponajviše nestankom RTV Šabac, jer su građani bili u prilici da vide gotovo sve što se dešavalo na ovom prostoru. Počev od onih političkih tema ali i itekako potrebnih i onih priloga iz kulture, privrede, sporta, zdravstva, školstva…
Toga više nema, a još uvek „Podrinske“ ovde opstaju, evo gotovo dve decenije u ovom formatu, doduše sada u elektronskom obliku. I to je nešto u ovim vremenima. I za sam naslov, vezan za pesmu Džona Dona, da je bez jednog čoveka čovečanstva manje, i da to „zvoni zvoni za tobom“.
D. Eraković
