Lični stav: Hanibal Kovač
Je li, bre, otuđuješ, a ne vraćaš, tj. vraćaš kada ti proradi zakasnela savest posle 35 godina. Lepo je to kada neku sopstvenu nemarnost i dečju glupost naknadno ispraviš i javno se pokaješ. Ti si se pokajao i grizla te savest zbog Zmajevih „Đulića“ isto kao i onaj bivši ministar što je u mladosti obijao trafike. I on se pokajao i rekao: „Mlad sam bio, grešio sam“. Dragi moj Vučiću, mnogo se ti meni nešto kaješ i hoćeš da ispraviš svoju poganu prošlost, od jedne obične jebene knjige koju nisi vratio do teškog kajanja za huškanje Soraba na braću Hrvate i muslimane devedesetih, kada si bio Miloševićev i Šešeljev najbrutalniji sluga. Kaješ se zbog svega, jer si dobio po dupetu i shvatio si da zlo koje je duboko u tebi moraš nekako kamuflirati novom retorikom milokurnom i pacifističkom, jer, jebiga, hoćeš da ostaneš na vlasti. Pošto si video da od tvojih imbecilnih premijerskih obećanja nema ništa, jer njih ne može da ostvari ni sad pokojni Rokfeler, ti si se brže – bolje dosetio da na talasu sopstvene idiotske popularnosti krezavih Srba gladnih sendviča i flaše vode pobegneš na mesto predsednika Srbije koje je, da se ne lažemo, nebitno u stilu „sedim na divanu, čibuk pušeći“. Tako ćeš da pobegneš od sebe samog, sopstvene odgovornosti, svojih uludo datih obećanja i promašene politike! Kao predsednik, ne dao nam Bog, uvek ćeš imati izgovor „Eh, da sam izgurao mandat premijera, sve bih ispunio i Srbija bi cvetala. Ovako, šta ću, jadan ja, Ustavom sam i ovom predsedničkom funkcijom ograničen“.
Dragi moj premijeru, ‘ajde ljubim te, zarad ovih sirotih penzionera, nemoj da čekaš 35 godina da im vratiš što si im oteo kao gospođi Nadi Ajkuli knjigu, nego im to učini odmah, pa te istorija neće terati u ćošak zbog nemarnosti i bahatosti kao gospođa Nada… A i loš si glumac, jebiga.
P.S.
A, gle, na sve to, Toma najavi bekstvo u penziju… Šta je, svi se razbežaše ko mačke s jebišta?!
