Rijaliti Srbija
Hvala Bogu i Đavolu pa smo i to dočekali. Da Srbija, zemlja da prevrne, hoće-neće, korak napred nazad dva, i narod serbski i ostalo pučanstvo ovdašnje dobiju, po zasluzi, pravog pravcatog Vrhovnog komandanta vojske, ovoga puta i zvanično putem zakona o vojsci koji se menja da bi ono što podguzni naprednjački Ćaciji godinama govore svom Šefu sada bilo i u pisanoj, pravnoj, formi.
Kada je svojevremeno bio ministar vojske jedan od Vulina (tačan broj ovih spodoba nije moguće utvrditi nijednom naučnom metodom) je kačio slike Žvalonje po kasarnama ali se nije nešto primilo. Šta god da je bila namera a asocijacija je bila očigledna, dogodilo se neminovno: I posle Tita – kita! Po Ustavu Republike Srbije predsednik države je vrhovni komandant u ratu a u miru za poslove vojske su zaduženi profesionalci iz te oblasti i Ministarstvo odbrane kao civilna kontrola vojnih „poslova“. Ali naš Firer nije izdržao da se i u vrlo osetljivoj oblasti ne stavi i zakonski obznani na čelo, kao Glavna faca koja o svemu i svačemu odlučuje.
Događaji u poslednjih godinu dana, protesti studenata i velikog broja građana i sverastuće nezadovoljstvo u narodu nateralo je neuspešnog huligana i osvedočenog kukavicu i jajaru da pritegne svuda gde bi moglo da popusti, policiju je skoro skroz sredio, napunio njihove redove kriminalcima, pravosuđe je ispreturao tako da tamo retko ko zna šta treba i mora da radi po zakonu i važećim propisima, medije je gotovo sve pruzeo i vrši gebelsovsku propagandu svakodnevno preko tih servisa laži i zla u vlasništvu svojih lojalnih kompanjona a sada je i vojska došla na red da se u potpunosti upodobi aktuelnoj situaciji – očuvanju vlasti po svaku cenu.
Ako sutra vidite na ulicama tenkove umesto taksi vozila nemojte da se začudite. Kao ni tome da tzv. nacionalni stadion koji se gradi kao fol u sklopu EXPO-a postane u stvari poligon za prihvat protivnika naprednjačkog, fašističkog, režima i njihovu egzekucija poput sličnih krvavih performansa u Čileu svojevremeno. Diktature obožavaju javna pogubljenja, hleba i igara i neka ide život. A vojska, odnosno njen vrh, je obično uz svog Vrhovnog komandanta a ne uz narod kako bi trebalo i po zakonu i po čisto ljudskim uzusima.
Naš vojni vrh je jad i beda, korumpiran, nestručan, da ga niko ni neprijatelju ne bi poželeo ali zato lojalan do besvesti što se najbolje vidi po tome što nisu branili svoju rođenu kuću Generalštab koji su napredni rabojnici prodali zetu američkog ludog predsednika za nula dinara, dolara, što se kaže za Dž. Alo, bre, rođaci nije vam to deda ostavio kao nasledstvo, bruke jedne i sramote u uniformama koje niste zaslužili. Naše slavne vojskovođe poput Stepe Stepanovića ili Živojina Mišića se u grobu okreću zbog svega što se dešava sa vojskom, njenom imovinom, samozvanog Vrhovnog komandanta i svega ostalog u ovoj vukojebini na brdovitom Balkanu, naročito poslednjih 13 godina, za vreme vladavine Sveznajućeg klipana Žvalonje Prvorođenog a nevoljenog koji bi eto hteo da bude i nekakav vojskovođa bar u miru kad ga rat mimoilazi i dešava se na nekim drugim stranama sveta. Ono malo što je učestvovao u borbi onomad 90-ih kao turista na „snajper safariju“ iznad Sarajeva se mora uzeti sa rezervom jer još uvek nije sigurno koliko se tu radi o traču a koliko je to odvratna istina.
Sledeći korak u ovom, još jednom, suludom poduhvatu je da, kada se već Zakon o vojci menja, naš Pinoče proglasi za maršala (Tito mu je, bledi, uzor a ovaj je bio jedan od samo nekoliko najvažnijih pobednika nad najvećim zlom u istoriji čovečanstva – fašizmom u Drugom svetskom ratu) i da se onda na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje poseduje pojavljuje isključivo u maršalskoj uniformi koja će mu, naravno, stajati kao piletu sise ali za Ćacije će to biti spektakl da će se upišati i usrati od sreće svaki put kad ga ugledaju na malim ekranima svojih TV prijemnika. I verovatno će održavati vojne parade bar jednom sedmično jer ima se-može se.
Još kada jednog lepog dana ili ko zna kad stignu i oni čuveni francuski Rafali našem diktatoru će samo nebo biti granica. Ako nam svima u međuvremenu to isto nebo ne padne na glavu mi normalni, dobri, svojom glavom misleći, nezastrašeni, buntovni ljudi moramo nastaviti borbu protiv tiranije jednog nečoveka i njegove okupatorske napredne „vojske“ do konačne pobede.
Dole tiranin!
Piše: Dragan Karalazić
