Da li se neko buni protiv preopterećenosti dece školskim gradivom? Da li nekoga to interesuje? Da li je to neko istraživao? Da li se neko bavi tim stvarima? Ili ćemo da se bavimo nekim drugim (trivijalnim) stvarima – tipa školske uniforme, da li smeju da koriste mobilni telefon ili ne, i tsl.? Dok se mi brinemo da li ćemo imati novca, privilegija, dnevnica, dok se bunimo protiv birokratije i administracije, dotle nam deca iz škole izlaze usijanih glava (od silnih nepotrebnih informacija i beskorisnih znanja) i ohladnelog, otvrdlog srca (jer, šta će im emocije u ovom hladnom, bezdušnom svetu?). I posle se pitamo šta nam se dešava? Odakle toliko nasilja i nerazumevanja? Odakle toliko otuđenosti? A toliko pametne dece. Bez srca. Koje smo im ukrali i prodali. Zarad veštačkih mirisa, ukusa, boja i aditiva.
Vratimo deci srce!
Možda će tada svet dobiti malo boje i živnuti. Možda će okorelost otpasti i sa našeg srca. I mi se pokazati kao živi ljudi, a ne kao živi mrtvaci…
Jovica Radović
