MUKE RADNIKA JKP „STARI GRAD“
Ne tako davno, do samo pre tri godine, Srpska napredna stranka u Šapcu imala je u radnicima JKP „Stari grad“ ozbiljnog „partnera“ za rušenje tadašnje vlasti.
Još su u sećanju brojne „pobune“, pod „upravom“ šabačkih naprednjaka, štrajkovi i javne (medijske) „pritužbe“ radnika na rukovodstvo ovog Javnog preduzeća. I male plate.
Govorilo se tada da su upravo radnici ovog Komunalnog preduzeća idealni za manipulaciju zbog svog obrazovanja, nacionalnosti, ali i lakoverja.
Obećavali su im naprednjaci, u to vreme, veće plate, bolje uslove za rad, „partnerstvo sa državom“ i još koješta. Samo da se oni dokopaju vlasti.
I dokopali su se. Krađom, prevarama… ali i glasovima ovih radnika.
Međutim, čim su se uvukli u fotelje naprednjaci su na obećanja data radnicima JKP „Stari grad“ zaboravili. Ali ne i na preduzeće. Zamenili su sav rukovodeći kadar, i sve što se zameniti može, svojim nestručnim i nesposobnim članovima.
A radnici su dobili ŠIPAK!
U stvari dobili su priliku da rade „brže, bolje i jače“ za, objektivno gledano, manju platu, poniženja, pretnje i ucene.
Nestručni kadrovi doveli su ovo preduzeće do propasti kao i grad koji nikada nije bio prljaviji. Okrivljujući, naravno neopravdano, rednike za to.
JOŠ JEDNA NAPREDNJAČKA PREVARA
Umesto, većih plata i boljih uslova rada, kao što su im naprednjaci obećavali za pomoć u promeni vlasti, radnici JKP „Srari grad“ dobili su realno manje plate, teže uslove za rad i poniženja.
Ali je zato nesposobni naprednjački kadar, od malog šefića pa do direktora, dobio sve blagodeti rada u javnom preduzeću. A rezultati njihovog rukovođenja vidljivi su čim se izađe na ulicu…
Međutim, istina je sasvim drugačija. Radnici, izvršioci posla, rade više nego ikad.
Bez pauze, osim kad ih rukovodstvo „nagradi“ izletom za Beograd. Plate su im, realno, mnogo manje i samo od te plate nemoguće je izdržavati porodicu. Problem je i to što su, od veliko obima posla, i iscrpljujućeg rada nesposobni da rade i još nešto kako bi dodatno povećali kućni budžet.
Kažu nemaju kome da se požale. Za medije više nisu interesantni a šefovi čuvaju svoje fotelje i na svaku pritužbu prete im otkazom i obasipaju uvredama…
To što su postli svesni činjenice da su prevareni ne pomaže mnogo. Jer: „Ko sa đavolom tikve sadi…“
Ivan Kovačević
