Oslobođena Aleksandra Janković Aranitović
Apelacioni sud u Beogradu doneo je konačnu presudu kojom se Šapčanka Aleksandra Janković Aranitović oslobađa krivice za navodne pretnje i ugrožavanje predsendika države Aleksandru Vučiću. Prethodno je Jankovićeva provela šest meseci u zatvoru i zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici. U jednoj od maničnih faza svoje bolesti obratila se predsedniku sa uvredama preko tvitera, a što je kasnije u Višem sudu okvalifikovano kao pretnja. U jednoj privatnoj klinici u Austriji, nakon što joj je pozlilo, i detaljnog pregleda i prepisane terapije, dobila je račun od 6.500 evra, koji je „Dunav osiguranje“, gde se putno osigurala, odbilo da plati. Besna zbog kriminala na najvišem nivou i ispaštanja naroda Aleksandra nije birala reči. Nakon povratka u Šabac privedena je u Službu protiv organizovanog kriminala, i odmah je sprovedena u podrumsku ćeliju, sa drvenom klupom, gde nije mogla da se opruži, već je spavala na betonskom podu udišući isparenja iz prljavog čučavca. Kako je to posvedočila NIN-u, za dva dana dali su joj samo jedan sendvič sa parizerom. Ta kaznionica više ne postoji, zatvorena je po nalogu Evropske unije. Potom je upućena u Okružni zatvor, u Bačvanskoj ulici, poznatIji kao CZ, , gde su bili znatno pristojniji uslovi. S druge strane u zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici, gde je ekspresno upućena, bili su užasni uslovi: prljavi zidovi kao i WC, hrana nejestiva, neoprano posuđe… Prostor za šetnju opasan je po život zbog urušavanja fasadnog maltera, ali najveći problemi bili su sa ozbiljno psihički obolelim pacijentima. Žene su šišane na nularicu, oduzimajući im svako dostojanstvo, ukazala je Aleksandra u intervju datom NIN-u. Posle šest meseci i žalbe njenog advokata Aleksandra Olenika, kao i novog veštačenja, presudu Višeg suda odbacio je Apelacioni sud zbog nedostatka dokaza i čitav postupak vratio na početak. U januaru prošle godine Viši sud osudio ju je na šest meseci uslovnog zatvora zbog navodnih pretnji predsedniku Vučiću. Advokat Olenik je upozoravao da se ne može osuditi lice za pretnju sve dok izjavu o ugroženosti na Sudu ne da samo oštećeno lice. Aleksandar Vučić se nije pojavio na Sudu, i ova presuda Apelacionog suda je konačna. Ono što sada sledi je tužba protiv države i nadležnih za takvo postupanje i sve ono što je AleKsandra Janković propatila. Međutim, pokazalo se da određeni sudovi i ne mare baš za zakonitost , uprkos što će se nastale nadoknade i štete plaćati iz državnog budžeta.
U poslednje vreme ima primera da se sudovi malo drugačije ponašaju prema državnim funkcionerima. Tako je pre dva meseca Sud, prvi put u novijoj istoriji, kaznio predsednika države, i to Aleksandra Vučića za uvrede i klevetu nanete Bošku Obradoviću. Kazna je 200.000 dinara, a Vučić je podneo žalbu. Takođe i novinarka RTS Olivera Kovačević je posle četiri godine dobila na Sudu, a Dragan J. Vučićević je osuđen na novčanu kaznu zbog klevete. Takođe, doneto je i niz presuda u korist Dragana Đilasa zbog iznetih uvreda od tabloida. Uz to, osuđen je bivši predsednik opštine Brus Milutin Jeličić Jutka na tri meseca zatvora zbog nedozvoljenih polnih radnji i lascivnih poruka, a prvostepeno je osuđen i Dragoljub Simonović, bivši predsednik opštine Grocka, na četiri godine i tri meseca zatvora zbog organizovanog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. Značajno je što je i Apelacioni sud oslobodio NIN zbog napisa o rušenju u Savamali. Prethodno je Viši sud donosio presude u korist tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića kome je smetalo što je nazvan „fantomom iz Savamale“. Simptomatično da su ispred sudnice podršku Stefanoviću davali i visoki državni funkcioneri, koji bi svakako trebalo da se drže zakona. Međutim, ostali su još brojne afere nezavršene pred sudom. Tako nema epiloga za „Krušik“, gde je uzbunjivač Aleksandar Obradović najpre 20 dana bio u zatvoru bez ikakvih pravnih procedura, a duže od godinu dana nikakva optužnica nije podignuta, dok Obradović prima umanjenu platu. Radi se o umešanosti oca ministra Stefanovića u kupovini ispod cene mina koje su kasnije izvožene u arapske zemlje. Evropski parlament zatažio je da se razreše afere rušenja u Savamli, „Krušik“, „Jovanjica“ kao i Telekoma, umešan u kupovinu određenih medija. Nema nikakve inicijative za razrešenja afera „helikopter“ u kojoj je izgubljeno sedam ljudskih života, ne nazire se kraj suđenja za gubitak života u fabrici municije u Lučanima… Nažalost, ni posle 22 godine nema pravnog razrešenja ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Sve je jasno, Državna bezbednost je danonoćno pratila Ćuruviju, a onda tog 11. aprila, pet minuta pred ubistvo, Služba daje nalog da prestane praćenje. Ima dubokih indicija da je ovo ubistvo još jedno zlodelo tajne službe. Nije razrešeno ni ubistvo Dade Vujasinović iz 1994. godine, a zapelo je kod njene tajne sveske gde je pisala i o ratnim profiterima. Takođe, ni posle dve decenije nije razrešeno ni ubistvo novinara iz Jagodine Milana Pantića koji se zamerio tamošnjim tajkunima. I posle svega na red sada dolaze „krupni novi slučajevi“, prisluškivanja predsednika države i grupa Veljka Belivuka. Mnogo pitanja ostalo je i zbog dugo prećutikivane smrti Vladimira Cvijana, visoko pozicioniranog advokata i političara. Za jednu malu zemlju koa što je Srbija ovo je isuviše mnogo kriminala, što postaje hronično stanje za koje su potrebni teški i gorki lekovi. A nema ih, već se, po nekim novim slučajevima, ubrzava spirala nasilja i bezkonja.
D.Eraković
