Mišarsko veče posvećeno 16. Čitanki Mišarskog boja
Istrajavanjem Čitanka pokazuje da je najjača institucija zapravo čovek. Važi za istorijski časopis, a uz te teme svojevrsni je glasnik rada mišarskog Zadužbinskog društva
Pozdrav poštovaocima Mišara i rada Zadužbinskog društva, koji su salu Kulturnog centra ispunili do poslednjeg mesta, bio je uz gusle Milutina Gvozdenovića i odlomak pesme „Boj na Mišaru“, splet pesama Vokalno-instrumentalne grupe „Šapčanke“, uz muzičku pratnju Branislava Tomića, i pesmu „Mišar“ Krstivoja Ilića, koju je govorio Filip Rajković…
Veče je bilo posvećeno 16. broju „Čitanke Mišarskog boja“, časopisa Društva, čiji je prvi broj izašao za 200. godišnjicu Mišarske bitke, 2006. godine. Prva u njemu (na drugoj strani), kao trajni spomen Mišaru, zablistala je „Himna mišarskim junacima“, početna pesma Krstivojevih „Mišarskih elegija“… Minutom ćutanja odata je počast Karađorđu i mišarskim junacima, velikom pesniku Krstivoju Iliću, blaženopočivšem vladiki Lavrentiju, Branku Đurkoviću, koji je muzikom ovenčao Mišar, Korneliju Kovaču, koji je komponovao muziku na tekst pesme „Boj na Mišaru“, Marici Tumenko i Đorđu Simiću, svim članovima, prijateljima i poštovaocima Mišara…
Prepuna sala
Mišar je srpski Borodin
Prisutni u Kulturnom centru sa pažnjom su pogledali kratki „film“ kroz fotografije o Mišaru, domu kulture, proslavama u Mišaru i Šapcu… Potom i snimak razgovora Dragana Filipovića i Stevana Simića, emitovanog u Regionalnom dnevniku, uživo iz beogradskog studija, kao najave proslave Mišarske bitke daleke 1983.godine… Na veliko prijateljstvo, poteklo iz školskih dana, krunisano i kumstvom, trajnu ljubavlj i poštovanje, i međusobno, i Mišara, ukazao je Dragan Filipović, novinar i književnik… Za trajno su urezana sećanja na noći prespavane kod Stevana, uz pogled na spomenik Karađorđu, uz priče o Mišaru i Prvom srpskom ustanku, koje se nisu čule ni učile u školi… Izdvojio je i izložbe posvećene Mišaru, srpskom Borodinu, od nekadašnjeg Doma omladine „Vera Blagojević“, preko Narodne biblioteke „Žika Popović“, Narodnog i muzeja u Mišaru, do postavke u prostoru stare kuće Stevana Simića, „stuba svega vezanog za Mišar“… U najlepšem sećanju, sa puno detalja, bile su i priče o defileima i Mišarskim višebojima…
Trajan doprinos negovanju slobodarskih tradicija
Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar dodelilo je povelju Vokalno-instrumentalnoj grupi „Šapčanke“, za brojne nastupe na događajima gde se slavio Mišar. Pod vođstvom profesorke Živke Žice Jovanović, pod okriljem Kulturnog centra, nastupaju od 2015. godine, a u prošloj pokrenule su i Festival ženskih pevačkih grupa u izvođenju srpskih narodnih pesama i darovale pesmu, pravu šabačku, „Anku Obrenović“…
Povelja je pripala i Stani Munjić, urednici poslednjih šest brojeva „Čitanke Mišarskog boja“ i Milutinu Gvozdenoviću, pesniku i guslaru iz Šapca.
Povelju je dobio i Miroslav Miško Panić; pokazujući da nije sve u materijalnom, iskazao je veliko prijateljstvo i poštovanje prema Mišaru i velikom pesniku Krstivoju Iliću, koji je svojom poezijom zadužio i Mišar i ovaj grad… Društvu je darovao i misli se Krstivojevu neobjavljenu pesmu „Demon u krčmi“…
Zahvalnica je dodeljena Brani Mašiću, poznatom knjigovođi, koji taj posao dugo obavlja za mišarsko društvo…
DOBITNICI POVELJE ZADUŽBINSKOG DRUŠTVA
DOBITNICI POVELJE ZADUŽBINSKOG DRUŠTVA
Trajan doprinos negovanju slobodarskih tradicija
Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar dodelilo je povelju Vokalno-instrumentalnoj grupi „Šapčanke“, za brojne nastupe na događajima gde se slavio Mišar. Pod vođstvom profesorke Živke Žice Jovanović, pod okriljem Kulturnog centra, nastupaju od 2015. godine, a u prošloj pokrenule su i Festival ženskih pevačkih grupa u izvođenju srpskih narodnih pesama i darovale pesmu, pravu šabačku, „Anku Obrenović“…
Povelja je pripala i Stani Munjić, urednici poslednjih šest brojeva „Čitanke Mišarskog boja“ i Milutinu Gvozdenoviću, pesniku i guslaru iz Šapca.
Povelju je dobio i Miroslav Miško Panić; pokazujući da nije sve u materijalnom, iskazao je veliko prijateljstvo i poštovanje prema Mišaru i velikom pesniku Krstivoju Iliću, koji je svojom poezijom zadužio i Mišar i ovaj grad… Društvu je darovao i misli se Krstivojevu neobjavljenu pesmu „Demon u krčmi“…
Zahvalnica je dodeljena Brani Mašiću, poznatom knjigovođi, koji taj posao dugo obavlja za mišarsko društvo…
Čovek je najjača institucija
„…Čitanka Mišarskog boja zavređuje izuzetnu pažnju…Kao vaninstitucionalni časopis na našu radost istrajava, izašla je u šesnaestom broju, i pokazuje da je najjača institucija zapravo čovek, a tu, pre svega, mislim na glavnog organizatora rada Zadužbinskog društva, Stevana Simića, koji sve ove godine „pokreće i gura ovu priču“, istakao je istoričar Dejan Živanović. „… Čitanka važi za istorijski časopis, a uz istorijske teme svojevrsni je glasnik rada Zadužbinskog društva (što nije nimalo beznačajno)… Ostaće kao jedan dokument o radu i postojanju društva , članova koji su postojali i radili na svemu vezanom za Mišar…“ Izdvojio je i više tema iz sadržaja 16. Čitanke Mišarskog boja, gde je i sam član redakcije…
-Mislim da Mišarci treba da budu zadovoljni prethodnom godinom, jer je posle dužeg vremena zgrada Doma kulture (srestvima Republike i Grada) rekonstruisana, a u nekom narednom periodu očekuje se postavljanje nove muzejske postavke posvećene Boju na Mišaru, kojom bismo ponovo dobili jedan reprezentativan objekat za turističku promociju i sve one koji posećuju Mišar i rado dolaze u ovaj kraj“ – najavio je Živanović.
Stana Munjić, urednica Čitanke Mišarskog boja, zahvalila je saradnicima u oblikovanju časopisa, čija je poruka, pre svega, „da je sadašnjost bez obeležja prošlosti nepotpuna…“ Podsetila je da se „kroz prozor vremena“ samo u današnjoj Gospodar Jevremovoj ulici „možemo zagledati u čudesne konake, prve bioskope, čuvene kafane. Da sretnemo Antu Bogićevića, Jevrema Obrenovića, Luku Lazarevića, Janka Veselinovića, Vladimira Jovanovića ili Gavrila Principa, na putu do Sarajeva, ali i Milutina Milankovića sa suprugom Hristinom Topuzović, rođenom Šapčankom. Kroz prozor vremena možemo videti konak Jevrema Obrenovića, palatu Krsmanovića, Županijski dvor. Ova ulica, čiju je širinu na osam klafti, 16 metara, propisao Gospodar Jevrem, bila je u 20. veku glavno gradsko šetalište, mesto za videti i biti viđen – šabački korzo, što je još jedna iščezla institucija…“ Prisutne je Stana Munjić šetnjom kroz Šabac provela delom priče orijentaliste i diplomate Arčibalda Pejtona, koji je u gradu boravio u avgustu 1844. godine, neposredno pred Katansku bunu…
ZLATNA MEDALJA ZA ZADUŽBINSKO DRUŠTVO
Mišar je za nas sve
Sa pozdravom prisutnima, „Za mene Mišar to ste svi vi“ Stevan Simić, predsednik Izvršnog odbora Zadužbinskog društva, uz brojne detalje podsetio je kako se Mišarska bitka obeležavala do današnjih dana… Ukazao je da je Zadužbinsko društvo dosta stvari uradilo, pri čemu je izdvojio obeležavanje značajnih mesta Mišarske bitke, Časopis društva, Likovnu koloniju, Galeriju i Omladinsko pozorište „Vožd“ (čiji su počeci bili kao sekcije društva)…. Podsetio je i da je Zadužbinsko društvo organizovalo 53 ekskurzije Tragom Karađorđa… Želja je da se uradi i Česma kod spomenika na kojoj će pisati: „A, sad, braćo mila, gde je bitka bila/ Videćete orla kako širi krila/ Vi unuci mali, skupljajte se često/ Jer vas seni zovu na to sveto mesto.“ To je kraj pesme Mišarca Živana Kneževića „Boj na Mišaru“… A, svestan svega, kako su tekla obeležavanja, i koliko se posvećivalo Mišaru na svim nivoima, dodao je: „Ja sad računam, da je mera za to 2056. godina, 250. godišnjica Boja na Mišaru…“ Poštovaocima Mišara i rada Zadužbinskog društva, članovima i prijateljima, uputio je veliko hvala…
U Mišarskoj večeri podsećanje na slavno vojevanje, ali i na Krstivoja Ilića i njegovu Mišarsku bitku, bilo je Filipa Rajkovića, direktora Omladinskog pozorišta „Vožd“, u liku Luke Lazarevića, kroz odlomak iz „Noći nekrsta“… Gost večeri bio je i Svetislav Čupić, potomak slavnog vojvode, ktitor Manastira Kovančine u ataru Salaša Noćajskog, koji je odsvirao i otpevao splet pesama iz Mačve… Poznati vajar iz Lajkovca Milutin Ranković u ime Kulturnog centra „Hadži Ruvim“ Stevanu Simiću je uručio medalju sa zlatnim vencima. I poručio je: „Mišar nas podseća da se starim putem ne zaluta, da ne slavimo tuđe svece, da nismo biljka bez korena, jer ako nam iščupaju korene šta će nas čuvati od novih oluja“.
