Lokalni izbori 2023. u Šapcu
Preliminarni rezultati glasanja u Šapcu pokazali su, za onoga ko to hoće da shvati na pravi i objektivan način, da su građani Šapca iskreno želeli promene. I one bi se i zaista dogodile, mada još nije kraj jer bi trebalo da dođe do ponavljanja izbora na nekoliko mesta, da je među šabačkom opozocijom bilo malo više sloge i razumevanja.
Ono što prvo upada u oči je, relativno, velika izlaznost građana koja iznosi 65,15% ili 65.168 birača. Međutim, ovo treba uzeti sa rezervom jer su birački spiskovi nesređeni, što baca senku na regularnost izbora. Gradska Izborna komisija je utvrdila, nekoliko dana pred izbore, da u Šapcu ima 100.040 birača a u preliminarnim rezultatima stoji da je u Šapcu bilo 100.051 građanin sa pravom glasa. Već smo pisali o tome da je to za 5.000 osoba sa pravom glasa više od Izveštaja Republičkog zavoda za statistiku o broju punoletnih građana. Ako pak pogledamo šta se sve događalo u Beogradu ali i to da je Šabac mnogo bliži Republici Srpskoj od Beograda onda je sasvim realno očekivati da su i šabački naprednjaci iskoristili svoje „zakonsko“ pravo i „uvezli“ u Šabac nekoliko hiljada birača. Da odlučuju o sudbini onih koji su u Šapcu rođeni ili u njemu izistinski žive. Naravno, neće ih zbog toga biti sramota. „Cilj opravdava sredstvo“.
Ipak, realno gledano šabački naprednjaci su najveći gubitnici ovih izbora. Osvojili su „samo“ 28.808 glasova što je za 1.424 glasa manje u odnosu na pre tri godine. Ako se uzme da su ovoga puta na raspolaganju imali svu „infrastrukturu“ koju im vlast donosi, da im je i dalje ostala „nesebična“ pomoć onih struktura zbog kojih bi trebali da se stide, da su bili „partneri“ svojoj (ovo shvatite bukvalno) državi i da su kroz Šabac, u poslednjih mesec dana, prošli svi ministri i njihovi pomoćnici kako bi pokazali te „partnerske“ odnose, da su im na raspolaganju bili mediji, koje su na vreme „zakupili“ da šire neistinu o „velikim uspesima“, da im je na raspolaganju bio ogroman budžet grada, partijsko zapošljavanje, da su asfaltirali po selima samo puteve koji su trebali da im donesu glasove… i da ne nabrajam više, objektivno gledano doživeli su fijasko. Ma koliko pričali drugačije. Valjda da teše sami sebe. Jer, osim glasova izgubili su i dva mandata što ih dovodi u veliku zavisnost od eventualnih koalicionih partnera kojima će morati da ispune sve želje. Ali na štetu svojih članova od kojih će mnogi ostati prevareni. Takođe, u slučaju ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, što je realno očekivati, mogli bi da izgube još jedan mandat a sa njim i mogućnost da samostalno formiraju vlast. Sve u svemu ovi izborni rezultati za šabačke naprednjake su katastrofa.
Očekivano dobro je prošla „Zapadna Srbija“ koja je na ovim izborima osvojila 868 glasova više u odnosu na izbore iz 2020. godine a što im je donelo još jedno odborničko mesto. Po matrici Ivice Dačića i Nemanja Pajić je participaciju u vlasti shvatio kao biznis. Dobro je „udomio“ svojih pedesetak najbližih saradnika, uzeo naprednjacima nekoliko vitalnih institucija poput Doma zdravlja, Turističke organizacije, socijale ali i sporta i na tome gradio svoju moć. Naravno, i on je ušao u neke nedozvoljene, da ne kažem kriminalne aktivnosti, jer se u Šapcu podrazumeva da se tako sprovodi vlast, pre svega zapošljavanje sa lažnim diplomama čime je stekao „saradnike“ koji su morali da trče po Šapcu i skupljaju sigurne glasove kako ne bi ostali bez posla i kako se njihova bruka ne bi obelodanila. Međuti, to je dalo i podstrek mnogim „nesposobnim“ građanima Šapca da se ponadaju da će preko ove političke organizacije dobiti nekakav posao kojem nisu dorasli. A kako to izgleda nije teško zamisliti. U službi najviše napreduju oni koji za svoju stranku obezbede najviše sigurnih glasova. Pa se tako dešava, a to je postala praksa, da nekom ko je fakultet završio po zakonu, da ne kažem sa mukom, šefuje onaj koji je diplomu kupio. Ali to je Šabac, to je Srbija.
Ipak, ako dođe do nekih ponavljanja izbora moguće je da i oni izgube jedan mandat. Ako preovladaju čestiti građani…
Objektivno gledano, po mom mišljenju, odlično je prošla koalicija okupljena oko Nebojše Zelenovića. Iako su, po računici, dobili 2.423 glasa manje u odnosu na izbore od pre tri godine i četiri odbornika manje to je mala cena za trogodišnje „ćutanje“ i ne pojavljivanje u političkom životu grada. Pre svega u Skupštini. Međutim, među građanima Šapca još je ostalo prisutno sećanje na sve ono što je Zelenović dobro uradio za vreme svog gradonačelničkog mandata. A učinio je mnogo toga dobrog.
Naravno, učinio je i mnogo toga lošeg ali to loše je isključivo bilo na njegovu štetu. „Potrčao“ je za Beogradom… A to i takvo „trčanje“, „provinciji“ nikada ništa dobrog nije donelo. Ako se prisetimo, mada malo ko to hoće, pre tri godine Zelenović je, po „diktatu“ Beograda u Šapcu započeo kampanju „bojkota“, čak se i slikao pored tabli mesta iz okoline na kojima je pisao „bojkot“ a onda je u Šapcu izašao na izbore. Sa „svilenom“ listom odborničkih kandidata. I zatražio podršku građana…
Ipak tada su najviše izgubili građani Šapca i to mu mnogi nisu oprostili. Mada, pogrešna politika ove grupacije počela je mnogo ranije kada je njihov „politički komesar“ odlučio da naprednjacima prepusti mesene zajednice. Da se i naprednjaci nečeim „zanimaju“…
„Prsti“ Beograda vidljivi su i na ovim izborima. Lista „Šabac protiv nasilja“ sastavljena je, mahom, od bivših šabačkih funkcionera koji su „preleteli“ u beogradske stranke i po tom ključu napravljena je i ova koalicija. A tu su mnogi koji više nemaju poverenje u narodu. Ali i koji su zauzeli mesto nekim novim i čestitim licima koje Zelenović u svojoj stranci ima. Sada je očito da je 2.423 građanina Šapca bilo nezadovoljno tom listom i svoj glas su dali nekome drugom. Kao što je očito da na političkoj sceni Šapca mora da se promeni mnogo toga.
U prilog ovoj mojoj tvrdnji govori i činjenica da je lista „Udruženi pobeđujemo“ osvojila 2.307 glasova, dva mandata i četvrti rezultat na ovim izborima u što je, siguran sam, malo ko verovao. Osim njih samih, naravno. Verujem da je tome isključivo doprinela težnja građana da na političkoj sceni grada vide neko novo, neukaljano, lice. A njega su našli u liku dr Tanje Marković Topalović profesorke u Medicinskoj školi, koja će u republičkom parlamentu biti jedini opozicioni poslanik (ili poslanica kako vam je drago) iz Šapca.
Ako bude pameti i razuma ova grupacija bi trebala da bude značajan činilac opozicionog delovanja u gradu mada i na toj listi ima nekih osoba koje tu ne bi trebalo da budu.
Svakako veliko iznenađenje, pa i za one dobro upućene, je prelazak cenzusa Socijalističke partije Srbije. Iako su ih mnogi već otpisali uspeli su da ostvare odličan rezultat i da sa 910 glasova više u odnosu na prošle izbore osvoje dva odbornička mandata, iako su na jedvite jade skupili potpise za nepotpunu listu. A kome su oni preuzeli glasače nije teško zaključiti. Bez obzira što je, na Republici, „cvetala“ ljubav između Vučića i Dačića na lokalu je bilo suprotno. Naprednjaci su se trudili, gde god su mogli, a naročito tamo gde su nekada vlast činili socijalisti, (recimo Bogatić i Ljubovija) da ih ponize i nisu sa njima hteli da prave nikakav koalicioni sporazum. Međutim, u Šapcu će naprednjaci morati za „slamku“ da se hvataju pa ostaje da se vidi da li će im ta slamka biti u vidu SPS-a.
Na krilima harizme dr Miloša Jovanovića i politička grupacija „Nada za Šabac uspela je da pređe cenzus za 0,02% i sa osvojenih 1.969 glasova osvoji dva odbornička mesta. U nedostatku listi sa nacionalnim predznakom oni su bili jedini za koje su građani sa tim ubeđenjem mogli da glasaju. Međutim, u slučaju da dođe do ponavljanja izbora na nekim mestima moraće da se potrude da ovaj, svakako nestvaran uspeh, sačuvaju.
A koliko participirati u vlasti znači i prednost na izborima najbolje se vidi po ponovnom osvajanju odborničkih mandata liste „Evropska zelena partija“ koju predvodi dr Dejan Pavlović. I bez obzira što su oni deklarisani kao manjinska stranka i za prolaz u gradsku Skupštinu im je trebala samo jedna trećina od cenzusa njihov 1.321 osvojen glas, duplo više nego što su osvojili na izborima održanim 2020. godine, je za respekt. Kao i činjenica da im ni „preletanje“ Mine Mijailović u redove naprednjaka nije pričinilo nikakvu štetu. Da li će, i sa kim, oni ući u postizbornu koaliciju nije teško pogoditi.
A sad „bačeni“ glasovi
Možda bi 1.735 ili 2,67% nevažećih glasova moglo mnogo toga da nam kaže. Međutim, i 4.368 glasova otišli su „uzalud“ ili su doprineli da naprednjaci, ni krivi ni dužni, dobiju bar još jedan mandat. Što im je omogićilo da se hvale kako ih „narod hoće“.
Srpska radikalna stranka je davno ispričana priča u Šapcu pa, iskreno, 872 osvojena glasa u odnosu na 399 glasova osvojenih na izborima od pre tri godine predstavlja veliko iznenađenje. Nije nepoverovati da su oni „uzeti“ naprednjacima ali u konačnoj računici vratiće se tamo gde i pripdaju. Naprednjacima.
Bačeno je i 408 glasova koje je, ovoga puta monogo manje od 646 osvojenih prošli put, osvojila takozvana „Ruska stranka“ u kojoj nema ni jednog Rusa ako zanemarimo činjenicu da „lider“ te stranke ima negde tamo daleko vanbračnu porodicu. Mada činjenica je da ovaj put, na ovoj listi, nema njihovog kandidata za gradonačelnika sa prethodnih izbora. Koji je kasnije „preleteo“ među naprednjake, dobio direktorsko mesto i „zabrljo“!
To što su dobili 492 glasa, verovatno, za listu „Vreme je za dela“ predstavlja veliki uspeh ako se zna da su dobili mnogo više glasova nego što je na prethodnim izborima, recimo, dobila lista Aleksandra Šapića, potonjeg gradonačelnika Beograda. Ipak, može se smatrati, da su i građani koji su za njih glasala „bacili“ svoj glas. Ili ga dali naprednjacima.
Moram priznati da se na ovim izborima najviše obrukao Dragan Stanković koji je ovoga puta pokušao da se „maskira“ i kroz listu „Domaćinski za selo i grad – znamo“ svom „lideru“ donese neki odbornički mandat ali i neku „skromnu“ funkciju. Osvojenih 898 glasova je realan rezultat politike koju čestiti i vredni poljoprivrednik Stanković godinama vodi za, i u ime, nekog drugog. Narodski rečeno Lezilebovića. I krajnje je vreme da se preispita šta će On u politici pod takvim okolnostima i u tom okruženju. Mada, možda tih 898 prelivenih glasova doprinesu da se naprednjaci „smiluju“ i nagrade legitimitet koji je davan radu Skupštine grada u protekle tri godine. Samo ni naprednjacima ne cetaju ruže.
I za kraj, „Čista lista za drugačiji Šabac – Vladimir Terzić – Dušan Tufegdžić“ sa 1.698 glasova ili 2,61% prošla je slično kao i „Metla“ na prošlim izborima. Nedostajalo im je vrlo malo, 256 glasova, pa da i oni pređu cenzus i od naprednjaka uzmu jedan mandat. Ovako umesto da im taj mandat uzmu oni su ga, mandat, naprednjacima poklonili. Mada, ne bi bilo loše ako bi se opozicija preračunala i u slučaju ponavljanja izbora pomogla ovoj listi da pređe cenzus.
Ovako stvari stoje po preliminarnim rezultatima glasanja u Šapcu. A kako će sve to na kraju izgledati videćemo posle, eventualnih ponavljanja izbora koji bi trebali da se održe 27. decembra. Ili potpuno novih izbora na svim nivoima koje, s pravom, traži opozicija zbog neviđenih malverzacija koje su naprednjaci činili.
Ivan Kovačević
