У суботу, 3. септембра, у башти КУД “Абрашевић” у Шапцу, Масарикова 20 (кафана “Мирамаре”) са почетком у 20,30 часова, сећања ради, одржаће се музичко вече посвећено “забрањеним” песмама и стогодишњици Великог рата:
КОГА СУ ВРЕЂАЛЕ СРПСКЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ
Медијски фронт јачи од Солунског
Иако нису биле забрањене ниједним прописом, српске родољубиве песме дуго су се певале у пола гласа. Песме су биле посвећене углавном солунцима, а солунце су имали једино Срби. И то је аутоматски изазивало подозривост у заједничкој домовини – Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Нашим прецима било је лакше пробити Солунски фронт него медијску блокаду. О њима се ретко писало и мало знало. Данас их више нема. Последњи солунац умро је 2004. године.
Тамо далеко
Креће се лађа француска
Ко то каже Србија је мала
Ја сам ја, Јеремија
Марш на Дрину
Discussion1 Comment
Lepa vest , dolazimo u normalu odrekli se kompleksa i zgrbljenosti duhovne zarad ne odgovornosti prema junackim predcima i zarad svojih stranputica…
Dobro se secam , kako je nazalost vladala tortura nad bilo kakvim izlivom svog nacionalizma (s kojim se evropski narodi ponose i koji ih odrzava kroz vertikalu vremena na vrhu uticajnih drzava sveta ), nad istinom koju su pisali svojim mladim zivotima srbi kao i svojom krvlju i gubitkom trecine odraslog muskog stanocnistva .Plasili smo se da kroz jednu pesmu o herojstvu naseg naroda ne nastradamo kao neduzne zrtve ali i ujedno nedostojne svojih blizih i daljnih predaka.Moj sada pociv.otac beogradjanin a posleratni (IISv.)dugogodisnji gradjanin Sapca sin visokog oficira prosao je jos kao dete golgotni put svog naroda.Iz Beograda preko Valjeva , Nisa izbeglistvo uz vojsku sa bratom blizancem preko Albanskih planina pod surovim zimskim uslovima , do Valone , do Francuske saveznickim brodovima , Nica , Lion gde su se nekolko god.zadrzali u ocekivanju da se Srbija oslobodi da otac heroj dodje po njih/svoju porodicu .Moj tata – dipl.pravnik rasporedjen poslom u Sabac pred rat , izdrzao je i krvavi mars sapcana do Jarka gde su odrasle muskarce sacekali iskomani rovovi za eventualno streljanja ,sto na srecu nije izvrseno iz nekog jos ne objavljenog razloga.Ali, ostalo je na desetine sapcana ubijeno iz blizine (nemci na konjima)dok su trcecim korakom na velikoj vrucini nemilosrdno gonjeni , malaksali ubijani krvavom stazom preko Save kroz Srem… do mesta Jarak.I nije se smela cuti pesma “Tamo DALEKO “. ni mnoge druge …i dugo godina je nad glavom mog oca stajala pretnja “da je izbegao likvidaciju u vreme kada je uperen prst u nekog srbina bio presuda”, ali je svo vreme svog radnog staza (bez dana bolovanja u zdrav.knjizici)bilo presija , sikaniranje verbalno ili na delu kada je sa mesta pravn.referenta sa perfektnim znanjem dva svetska jezika, moj tata premestan na radna mesta za koja je trebalo samo osn.skola dok je direktor ustanove bio kvalifik.opancar.Moj otac dete s Albanskom Spomenicom iz predacke porodice koja je bila jedan od oslonaca Karadjordjevog ustanka i formiranja prve srpske drzavnosti nakon visevekovnog ropstva pod turskim zavojevacem.”Vostani Serbie davno si zaspala u tami lezala ,sada se probudi!”Ne samo “probudi”, ne dozvoli nikada ;da ti uzmu dostojanstvo, zamagle istoriju casnu , oduzmu pamcenje ugradjeno na najlepsi nacin u pesme Tvoje , u zice gusala …ispisano steccima , spomenicima , krstacama sirom bojnih polja sveta gde si zivote svoje dece polagala rad’pravde i slobode .