Skrivanje RTS od problema i zakona
Ova nekadašnja reklama RTS danas zvuči i ironično i cinično, jer ova najača medijska kuća u Srbiji ne obavlja svoju funkciju kako je to ustanovljeno Ustavom i zakonom. Osnovno je da objektivno, celovito i pravovremeno informiše javnost od svim značajnim pitanjima za građane. Uostalom, i prilikom prošlih razgovora sa predstavnicima Evropske unije kao i ovim najnovijim jedan od osnovnih zahteva opozicije upravo je oslobađanje RTS od naprednjačkog uticaja.
Kako to groteskno izgleda najvidljivije je nedeljom uveče, neradni dan i prajm tajm, kada RTS prikazuje zabavnu emisiju, sa pevanjem i kikotanjem, dik se na Novoj S i Pinku vode aktuelni razgovori o važnim pitanjima za Srbiju.
RTS ima brojne kvalifikovane novinare i najrašireniju mrežu dopisništava, ali na ovom kanalu malo kad se zagrebe u neki problem. Na primer iskliznuće cisterni sa amonijakom u Pirotu, protesti rudara u Boru, rudarenje litijuma u Jadru…
Naravno, u političkom životu opozicija je svedena na statističku grešku, a tek o aferama Belivuk, Jovanjica, Krušik, isteravanje dece iz vrtića zato što su im roditelji opozicionari, i mnogo toga još, ne samo vredno novinarske pažnje nego i celokupnog stanovništva je skrajnuto.
Nekada je RTS goreo upravo zato što je bio propagandna mašina Slobodana Miloševića i SPS, kasnije je dosta toga promenjeno, ali od dolaska naprednjačke vlasti ova medijska kuća je u dubokom mraku kao i veliki deo stanovništva. Po nekim procenama oko 60 odsto građana se informiše preko televizije, a najviše preko RTS jer je dostupna u svim domaćinstvima. Ali, nacionalni javni servis, za koju svako domaćinstvo sa strujomerom plaća nadoknadu, to ne poštuje.
No, čini se upravo da radi samo na održanju na vlasti Aleksandra Vučića, i da će ostati u tim ropskim stegama. Potvrda toga su verni kadrovi, direktor Dragan Bujošević, sada uveliko penzioner a nekada urednik Evropljanina i voditelj emisije “Nije srpski ćutati“, kao i glavni urednik Nenad LJ. Stefanović, koji je došao iz uglednog “Vremena“, sada takođe penzioner.
Ništa se ne menja, a podsećanja radi Deveti mart je izbio zbog zahteva za smenu u RTS. Uz to REM, nadležno telo u ovoj oblasti, pod upravom Olivere Zekić, inače radila u “Dnevnom telegrafu“ Slavka Ćuruvije, svim silama upire se da održi postojeće stanje koje se menja iz lošeg u gore. Opet je REM dodelio četiri frekvencije, koje su narodno dobro, televizijama Pink i Hepi, koje su godinama čista propaganda Vučića i SNS, a obiluju i izlivima mržnje i nasilja sa elementima pornografije, što je zabranjeno po Ustavu i zakonima. Naprednjačka vlast se duboko umešala u medije kada je Telekom za silne pare kupio privatne provajdere, a njihov vlasnik, blizak vlasti, opet kupio TV Prvu i B 92, koje takođe imaju nacionalne frekvencije. Da zlo bude gore REM se ne oglašava za petu, a godinama slobodnu frekvenciju, gde konkuriše daleko profesionalnija TV Nova S, dok je N1, zbog silnih ujdurmi odustala od konkursa.
Uz dodatak da su ugušeni lokalni mediji, na primer TV Šabac, a na prste se mogu izbrojati štampani profesionalni mediji kao što je Danas, Kikindske, i još poneke, a da su na sve načine favorizovani tabloidi Informer, Srpska reč, Kurir, Alo, gde se gotovo hiljadu puta godišnje ogluše o novinarksi kodeks, onda od prava na informisanje nema ništa.
Poslednji primer tamnog medijskog neba je nagrađivanje novinara pojedinih tabloida koje je isplatio narko bos Darko Šarić. A pritisaka i pretnji profesionalnim novinarima nikad više, udvostručene su u odnosu na prethodnu godinu, dok nadležna tužilaštva to ovlaš ili nikako ne rade, uostalom kao i za ostala kriminalna dela, sem hvatanja kokošara.
Postoji i tzv. Medijska strategija, gde su učestvovali predstavnici Evrospke unije, ali su NUNS i još neka respektabilna novinarska udruženja izašli iz ovog privida oslobađanja novinara i novinarstva. I dalje se radi po starom ili još gore, surovije i sumanutije protiv profesionalnog novinarstva. A posle dođe kao neko opravdanje, ne samo novinara, nego i sudija, tužilaca, policajaca, profesora, lekara… “da su samo radili svoj posao”.
Dragan Eraković
