Naprednjački državni igrokaz
Ako se nešto loše ponovi u istoriji onda je to farsa, a ova ganitura na vlasti, SNS-SPS, dobila je još jednu priliku da upropasti Srbiju. Malo je bilo ono što se događalo devedesetih godina: ratovi na tlu SFRJ, hiperinflacija, restrikcije struje, nedostatak osnovnih životnih namirinica, prekomerna upotreba sile na Kosovu i na kraju – bombardovanje. Kao krajnji rezultat ondašnja Srbija, kao deo SR Jugoslavije, izgnana je iz Ujedinjenih nacija i svetska izolacija, čak i od bratske Rusije i Kine. Posle deset godina na vlasti SNS-SPS, Srbija svakako nije u Zlatnom dobu, već negde na dnu Evrope, a iza samo Albanija, BiH i Severna Makedonija. Uzgred u Crnoj Gori je minimalac povećan sa 250 na 450 evra. Istina da se Sretenje slavi kao Dan srpske državnosti, ali je veliko pitanje šta to Srbija ima od države. Institucije, kao osnov te državnosti, su uništene. I to od onog prvog postulate podele vlasti – parlamentarizma. A u Srbiji je i to uništeno, do pravosuđa, školstva, privrede i poljoprivrede, kulture… Srbija je postala jedna autoritarna organizaicja u cilju lične promocije i bogaćenja male grupice naprednjačkih falangi. Sve je to vidljivo u političkom putu Aleksandar Vučića od prvog potpredsednika pa predsednika Vlade Srbije do predsednika države, kršenjem osnovnih ustavnih ovlašćenja. A Ustav je osnovni zakon o društvenom i državnom uređenju zemlje. Videlo se to kod pregovora sa vlastima Kosova, bez ikakvih ovlašćenja i podnošenja računa Skupštini, do smehotresnog potpisivanja ugovora u Ovalnom kabinetu Donalda Trampa. Za posledicu, primera radi, na Kosovu i Metohiji sve je prešlo izvan srpske nadležnosti: pravosuđe, školski, zdravstveni i elektroenergetski sistem… U samoj Srbiji, takođe kao primer izvan državnosti, kineske, i ne samo kineske, firme su izvan privrednog i pravosudnog sistema Srbije. Dovoljno je pogledati Ziđing, Lin Long, a zaduženja rastu li rastu… Zaboravilo se, tobož, da Kina daje kredite bez uslova, ali kao u nekim drugim zemljama, kad otplate kredita izostanu onda se konfiskuje imovina pa i teritorija. Na onom unutrašnjem planu, desilo se da policija, kao osnovni uslov državnosti, ne radi svoj posao. Od onog rušenja u Savamali do prebijanja građana na protestima 2020, a pogotovo je to vidljivo u Šapcu gde se policija povlači pred naprednjačkim batinašima, tužilaštvo ne reaguje, građane, suverene nosioce vlasti, nema ko da brani. Za ovih deset godina očevidno je da nema ništa od poštenih izbora, što je prvi princip demokratije, do slobode mišljenja i medija. Štaviše, to je kao u nekoj ruskoj guberniji, zašto se zalagao prvi naprednjački predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Oponenti režima su proganjani pa i fizički uklanjani, što je prepoznatljivi uradak naprednjaka. Nešto se zaboravilo kako je ubijen Oliver Ivanović a pod velikim pitanjem je i samoubistvo Vladimira Cvijana. Na delu je rak-rana svake države, korupcija, a onda se da videti sve i golim okom. Ko to dobija najveće poslove, često i bez tenedra, a i one javne nabavke svedu se na jednog ponuđača. Afera za aferom, od Krušika, Jovanjice, pada helikoptera u Batajnici, tetke iz Kanade, divljanja Belivukove bande… ali i ekipa u policiji sa sekretarkom Dijanom Hrkalović. Nigde se, barem u savremenim evropskim državama, nije desilo da režim toliko ogrezne u sprezi sa mafijom. Nažalost, posle više od dva veka Srbija nema državu, u onom punom smislu organizovanosti i zaštite građana. Pred petoktobarske promene Zoran Đinđić, na protestu u Šapcu, govorio je o nasušnoj potrebi da se postave temelji srpske države. I dok je Đinđić umnogome učinio da se Srbija vrati u Ujedinjene nacije, da vrati državničko dostojanstvo i da dobije uvažavanje svetske javnosti, dotle je, na primer, Aleksandar Tijanić pisao tekst “Ako Đinđić preživi-Srbija neće!“. Nažalost, Đinđića su ubile te retrogradne sile, gde su spadali i današnji vrhovnici vlasti, a Srbija ovakva kakva je- nije ostvarila to što bi trebalo da bude. Bilo bi zlonamerno ako bi se ovaj naslov preusmerio na Aleksandra Vučića, ali oni koji su zemlju doveli do samog dna, sigurno da je ne mogu dovesti boljitku Srbije. Temelj svake države su njeni građani, odgovorni i posvećeni, a oni koji su prihvatili sunovrat demokratije i osnovnih ljudskih vrednosti to svakako nisu. Pogotovo oni koji se prodaju za paket zejtina, praška, brašna ili 20, 30 pa i 100 evra. Ima i onih ucena za radno mesto, za položaj, ali država, ona prava, počiva na vladavini prava i dobrobiti svih njenih građana.
Dragan Eraković