Četiri godine od prebijanja građana na šabačkom mostu
Pre četiri godine, 27. novembra 2021, naprednjačke falange nasrnule su na mirne građane koji su protestvovali protiv Rio Tinta. Samo 15 minuta pre okončanja blokade šabačkog mosta policija se kukavički povukla, da bi na građane, među kojima je bilo i dece, nasrnuli naprednjački batinaši. Izašli su iz službenih automobila, sa motkama, čekićima, ali gumenim, kako je izjavio predsednik Vučić, a put je čišćen bagerom. Srećom, nije bilo povređenih, a to je sprečio Dragan Milovanović Crni, koji je hitno uhapšen i procesuiran.
Niko od vinovnika ovog nemilog događanja nije priveden, iako su podneti svi dokazi za to.
Novinarka „Podrinskih“ Isidora Kovačević koja je sve ovo dokumentovala našla se na poternici, i gle, onaj koji je lepio plakate, po najnovijoj presudi je oslobođen. Ni pomena o nalogodavcima, štamparima i drugim lepiocima plakata. Dragan Milovanović Crni je sporazumno priznao krivicu i otišao u inostranstvo da zarađuje hleb za svoju porodicu, jer ovde nema pravde.
Simptomatično da je predsednik države zdušno pravdao ovaj čin, kao niko nema pravo da blokira saobraćaj, a pride za bager itekako postoje pravila kako da se kreće saobraćajnicom.
I nakon četiri godine jasno je da je to bio uvod u potonja bezakonja režima. Na isti način predsednik države brani nasilnike, da tobož niko nema pravo da blokira saobraćaj, iako i u Ustavu piše da je neprikosnoveno pravo građana na mirna okupljanja i proteste, pa i na saobraćajnicama. S druge strane primer Ćacilenda pokazuje višemesečno blokiranje prestonice, i to ispred najznačajnije zakonodavne institucije, Narodne skupštine. U prilog tome ide i pomilovanje žene koja je pregazila studentkinju na protestu na Novom Beogradu, kao i četvoricu batinaša koju su polomili vilicu studentkinji u Novom Sadu.
Policija je samo nastavila ono što nikako ne bi smela da radi. Samo je tzv. zaštitnik građana Ivan Pašalić poslao dopis šabačkoj policiji da nije adekvatno reagovala, i to tri dana pred zastarevanje nasilja na šabačkom mostu, a niko čak nije kažnjen ni ukorom. Od vidovdanskog protesta učestali su brutalni obračuni policije sa demonstrantima, pre svih studentima. Kao što je to bilo prebijanje Luke Mihajlovića: sa prelomima glave satima je čekao na medicinsku pomoć a i onda lisicama vezan za bolesnički krevet; student Akademije umetnosti Relja Stanojević uhapšen zato što je branio devojku od nasrtaja neidentifikovanih policajaca u Novom Sadu; Bogdan Jovičić, doveden u lancima na sahranu svoga oca; niko od policajaca nije poceesuran za napad na studente ispred Pravnog fakukteta, a čak i kad je podneta optužnica protiv Marka Krička, komandira JZO, za pretnju silovanjme studentkinje nema ni glasa iz tužilaštva.
Ni glasa o prekomernoj upotrebi sile, kao na primer na protestu studenata u Novom Sadu, zauzeća studentskog kampusa i upotrebe bojnog otrova, ili besomučnog batinjanja u Valjevu, gde je jednog maloletnika tuklo petnaestak policajaca ili kada su nasumice izvlačeni studenti i srednjoškolci iz taksija i kafića, i prebijani.
Najnovije je što je policija okrenula glavu kad je osuđenik za ubistvo polomio kameru i pretio ekipi N1 ispred Skupštine Srbije. Čudno, još uvek se krčka slučaj upotrebe zvučnog topa, policija ga ima, ali se nevešto brani da nije upotrebila tu opciju. Naravno, policija se pravi nevešta i kod očigledne krađe glasova, gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Nijednom nije reagovala ni na masovnoj krađi prilikom izbora u Šapcu 2020, ili u decembru 2023. u Beogradu, ni kasnije na izborima u Kosjeriću i Zaječaru.
I, ono najočiglednije, a mnogo šta govori o državnom udaru, kako se priča da nije htela da privede ministre pravde i finanija zbog slučaja Generalštab. Ili, kad se povlači 17 inspektora iz istrage o padu nadstrešnice u Novom Sadu. Premnogo je to za jednu policiju, više to nalikuje Štaziju.
Dragan Eraković
