Ustav za potkosur
Ustav, kao najviši pravni akt jedne zemlje, uči se i u srednjoj školi, naravno i na pravnom fakultetu pomno izučava, svi državni činovnici dužni su da ga znaju, a oni najviši polažu i zakletvu.
Ali, eto, u ovoj Srbiji taj i takav Ustav, a ovaj najnoviji sa sve preambulom o Kosovu iz 2006, ne ferma se mnogo, čak i od onih koji su najplaćeniji i „najdužniji“ da ga poštuju, počev od sudija Ustavnog suda, predsednika države, premijera i inih ministara. To je najvidljivije kod onog prvog od jednakijih, predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, pored ostalog profesora ustavnog prava, i pride člana Venecijanske komisije.
Pa tako on olako sasluži novog vrlog pravničkog eksperta Uglješu Mrdića za koga se još uvek ne zna gde je tu nauku izučio, a veliku podršku imao je i od „najboljeg studenta“ Pravnog fakulteta u Beogradu, Aleksandra Vučića, koji te zakone promptno potpisa. A nije da se nije upozoravalo, i da se nije znalo da je to protivno srpskom pravosudnom sistemu koji je instaliran po evropskom zakonodavstvu.
Taj i takav Ustavni sud, za koga dr Petrov navodi da je jedna od četiri najvažnije institucije u Srbiji, a sledstveno tome i on kao njegov predsednik, prethodno je, takođe vrlo urgentno uticao na novi sastav Visokog saveta tužilaštva, iako je i ovde bilo krađe izbora, i to uz ne malu sivu zonu zloglasne BIE.
Kao konačnica izborne rašomonijade u Zaječaru oglasi se Ustavi sud i poništi presudu Višeg suda o nekonstituisanju lokalne vlasti i raspisvanju novih izbora. Kad je hitno za režim, onda – zna se, tu je Ustavni sud. Elem, dr Petrov, za koga predsednik Vučić zbori da je Ajnštajn za rektora istog imena ali drugog prezimena – Đokića, javno obnarodi da se u toj instituciji neki škakljivi predmeti stavlaju u fioke, ma šta to značilo. A znači da, na primer, još nema niti ima izgleda da se Ustavni sud izjasni o krađi izbora još od sada davne 2003. godine.
Još davnije sežu i žalbe za izbornu krađu 2000. godine u Šapcu. Desilo se tada, što je jedinstven slučaj za ove prostore, da je najpre GIK poništila izbore na svih sto biračkih mesta, da bi Upravni sud u Novom Sadu to preinačio na 27 birališta. I tako, tri puta su se ponavljali izbori u Šapcu, a uprkos dokazanim malverzacijama, kupovini glasova, čak i falsifikovanim listićima, od Ustavnog suda ni abera.
Upravo taj i takav sud, gde sudije primaju pozamašne plate, u stotinama hiljada dinara, eto, ne rade to što bi trebalo da rade. Pa onda ni ne čudi što njegova perjanica, dr Petrov, nimalo nije u dvoumici da li je prekršio jedno od osnovnih načela – nepristranost. I ono daleko najbolnije i najčudnije, zar je to toliko teška pravna nauka, da se ustanovi nešto vidljivo i laičkim okom. Na primer, piše tamo šta sve može i sme predsednik države, nekih osam odredbi, pored ostalog da odražava državno jedinstvo. Svakako ne piše da vodi unutrašnju i spoljnu politiku, što je nadležnost Vlade Srbije, ali, eto, to izgleda nije u opisu posla dr Đura Macuta. A pravosudni organi, kao po principu spojenih sudova, prenose to kao po sili zemljine teže. I tako u krug!
Dragan Eraković
