UZ KRAJ ŠKOLSKE GODINE U UZVEĆU
Uzveće je jedno od tri najmanja sela u Mačvi, a kao deo Šabačkog distrikta i Mačvanske knežine prvi put je u istorijskim izvorima pomenuto 1718. godine. Uzvećani su 1867/1868. osnovali školu, koja je nakon sto godina izgubila samostalnost: školske 1958/1959. ušla je u sastav OŠ „Zdravko Šestić“ u Mačvanskom Pričinoviću, a zbog nove administrativne podele Mačve 1960/1961. pripojena je Glušcima. Od tada je izdvojena jedinica matične glušačke škole i nosi ime prvoborca i Gluščanina Cvetina Brkića.
Četvorogodišnja OŠ „Cvetin Brkić“ u Uzveću 24. juna je na poseban način obeležila kraj 2021/2022. godine. Poslednjeg školskog dana okupili su se učitelji i đaci da bi pod kupolom seoske crkve, koja je posvećena Vaznesenju Gospodnjem i koju je 8. oktobra 1978. osveštao episkop šabačko-valjevski gospodin Jovan Velimirović, prisustvovali svečanom uručivanju nagrade najboljem u veronauci. Srpska pismenost, naime, neodvojiva je od crkve i sveštenstva jer su u vekovnom ropstvu pod Turcima sveštenici bili jedini učitelji, i knjige i vere. Istorija svedoči i da je Hristovu nauku knez Miloš 1823. uveo u škole u Srbiji, ali je 1946. veronauka iz obrazovanja proterana i tek 2001. vraćena.
Po izboru veroučitelja Stefana Bogdanovića i blagoslovu sveštenika Ilije Isailovića, starešine uzvećskog hrama, priznanje je pod crkvenim svodom kao najbolja u veronauci primila učenica IV razreda Sara Firaunović. Knjigu „Škola u Uzveću i pismenost Uzvećana“, autorsko izdanje objavljeno 2020. godine, nagrađenoj je kao dar uručila autorka Živana Vojinović i na taj način „uplela cvetak u venac obrazovanja i vere“. Mali Uzvećani, među kojima su bili i Sarini drugovi iz razreda, učenici učiteljice Velinke Gagić, već pri ulasku u crkvu pokazali su da su sasvim upućeni u hrišćanski život. Trideset dva mališana, koliko je škola u Uzveću ove godine imala, potvrdili su da su osnove veronauke uspešno savladali time što su u koloni ušli u hram i strpljivo čekali da bi celivali centralnu ikonu.
Sveštenik Ilija kao domaćin je pozdravio učitelje, a decu pohvalio. Mnogim mališanima obratio se po imenu, jer su česti gosti u domu Gospodnjem. Na skromnoj svečanosti predstavio je potom darodavca, rekavši da je reč o „novinarki koja piše knjige a rođena je u Uzveću“. U kratkom obraćanju osnovcima Živana Vojinović je izrazila zadovoljstvo što ih ima više nego u vreme kada je prikupljala podatke za knjigu o njihovoj i svojoj prvoj školi. Zahvalila im je što vole svoju Crkvu i pravoslavnu veru i zamolila da osim roditelja vole i svoje Uzveće, Mačvu i Srbiju. Ustreptalih pogleda mališani su jednoglasno obećali da će čuvati i srpsko pismo, ćirilicu, a Sarino „priznanje“ da se ona „već ponosi i svojim korenima i precima“ svi su pozdravili aplauzom.
Nakon uručivanja nagrade, starešina uzvećskog hrama blagoslovio je nameru darodavca da na kraju i sledeće školske godine knjigom „Škola u Uzveću i pismenost Uzvećana“ nagradi četvrtaka koji bude najbolji u veronauci. „Danas smo, dakle, započeli jednu tradiciju“, uz osmeh je zaključio otac Ilija. Aplauz se razlegao pod crkvenom kupolom, a sjaj radoznalih dečjih očiju bio je više nego rečit.
Skromna svečanost u znaku veronauke – nakon zvaničnog dela – nastavljena je u lepo osmišljenoj i uređenoj crkvenoj porti, uz dečju graju, hvatanje bubamara, uplitanje cveća u kose devojčica, uz bombone, i kolače za koje se pobrinula jedna od vrednih Uzvećanki. A dok su odrasli ispijali kafu pod hladnjakom ispred hrama, sveštenik Ilija je blagoslovio želju učitelja da sledeće školske godine na istom mestu održe poneki školski čas.
M.V.
