Svetski dan radija bez Radio Šapca
Iako se u svetu 13. februar obeležava kao Svetski dan radija u Srbiji nema razloga da se tako nešto slavi. Ne samo da je radio kao medij izgubio svoj značaj zbog uticaja i brzine društvenih mreža kao i televizije, u Srbiji su mediji najvećim delom pod direktnim uticajem naprednjačke vlasti.
Neslavan primer je Radio Šabac, kao jedna od najslušanijih radio stanica u bivšoj Jugoslaviji, koji je praktično ugašen pre dve godine. Primera radi Radio Šabac je pored matične redakcije imao dopisnike i iz svih sedam opština Podrinskog regiona. Informacije su bile tačne i brze, a svakog dana, sem nedelje, emitovao se polučasovni Dnevnik.
Takođe, program je obilovao brojnim specijalizovanim emisijama. Ovoj populuranosti znatno je doprinosio muzički program ali i otvorenost prema građanima i slušaocima. Važan je bio taj dvosmerni odnos, a slušaocima je putem telefona itekako bio omogućen pristup u program. Poznati novinar i medijski stručnjak Bogdan Tirnanić, u NIN-u 1990. godine, objavio je članak da bi Radio Šapcu trebalo podići muzej, nešto kao srpski Nešvil, ali i zbog otvorenosti takvog radija.
Tako je pred prve višestranačke izbore na sastanku redakcije i sudija Okružnog suda u Šapcu upozorio da je svim učesnicima u izborima potrebno omogućiti ravnopravne uslove za predstavljanje. Međutim, vremena su se promenila, pa tako za izbore 2000. godine na Radio Šapcu nije bio dozvoljen ni termin pod komercijanim uslovima za Vojislava Koštunicu.
Veliki udar ova stanica je doživela u Nato bombardovanju antenskog stuba u Kormanu, koji je kasnije srušen, i više nikada nije povraćena slušanost na srednjim talasima
Dolaskom naprednjčake vlasti ugušen je ne samo Radio Šabac već i TV Šabac, a medijski projekti su finasirani samo za pobornike takve politike. Nažalost, to je generalan odnos prema svim profesionalnim i slobodnim medijima u Srbiji, a na gubitku su građani.
D.E.
