U slici i reči
Televizija je dugo bila san ne samo medijskih poslenika nego i građana. Počev od TV ekipe pri TV Beograd, gde su bili: Dragan Filipović, Dragan Mićić, Bogoljub Arnautović, Brana Stojisavljević, Ivan Kovačević, a kasnije Zoran Amidžić, Zoran Brkić, Gradimir Tomić, Bora Petrović, da bi TV Šabac zvanično bio osnovao 1992. godine. Urednici i novinari su u početku bili iz dopisništva TV Beograd: Zoran Brkić, Tanja Dimitrić, Gordana Manjenčič, Vera Mitrović… a programu su znatno doprineli i novinari iz zajedničke redakcije „Glasa Podrinja“.
Dešavalo se da redakacija TV Šabac pobere gotovo sve nagrade na festivalima, a odavde su izašle plejade kvalitetnih novinara: Milorad Đenadić, Margareta Musić, Svetala Ljubić, Kristina Vučićević, Mirjana Čvorić, Nenad Kulačin, Đorđe Mijailović, Isidora Kovačević… i mnogi, mnogi drugi.
Međutim, po lošem, starom običaju naprednjaci se svete onom demokratskom Šapcu, pa tako za TV Šabac nema novca od medijskih projekata, mada bi trebalo da bude po kvalitetu. Gotovo godinu dana TV Šapcu je iskljčena struja, od nekada velike redakcije nema nikoga na prvom i drugom spratu Doma štampe.
Nekako se u svetu građani ipak izbore za svoje medije, najočiti je primer „Njujork tajmsa“, koji je spasen, i ostao u rukama čitaoca. U Srbiji naprednjačka vlast nema milosti prema onima ko im se suprostavi, i idejno i vrednosno.
D.E.
