Tamna strana srpskog novinarstva
I dok je ljudska civilizacija sa kosmonautima na „Artemisu 2“ dospela iza tamne strane Meseca, odakle ništa ne dopire, u Srbiji se dešava pohod na TV N1. Programski direktor Igor Božić je smenjen usmenom odlukom u ovoj medijskoj korporaciji, neraspoređen i upućen na rad od kuće. To je izazvalo nemalu bojazan kod zaposlenih, a naravno i u većem delu gledalaca ove televizije da će biti ugrožena dosadašnja uređivačka politika.
O tome će se više znati u utorak uveče nakon obraćanja novog direktora Brenta Sadlera. Prethodno je smenjena dugogodišnja direktorka Junajted medija Aleksandra Subotić, što je bilo i najavljeno nakon obelodanjivanja snimka razgovora direktora Telekoma Vladimira Lučića i direktora Junajted grupe Stena Milera. Naravno, to je bila projekcija želje Aleksandra Vučića da se i ovaj retki, slobodni i profesionalni medij uvede u srpski medijski mrak.
Inače, Junajted medija posluje na teritoriji bivših jugoslovenskih republika kao i Grčke i Bugarske, sa ukupno 4.200 zaposlenih. Na medijskoj mapi Srbije, koja ima više od dve hiljade medija, televizije N1 i Nova S odskaču svojim kvalitetom i profesionalnošu. Televizija je, pre svega, slika, koja dokumentuje stvarnost, a novinari su uživo izveštavali sa najznačnijih društvenih događaja. Počev od najvećih protesta u istoriji Stbije, bavili su se i najvažnijim duštvenim temama sa najkopetitnijim stručnjcima, što nije bio slučaj kod najvećeg broja ostalih medija, čak i javnih sarvisa RTS i RTV.
Primera radi jedino ove televizije su izveštavale o događajima u Banjskoj, kada su čitav dan zvaničnici ćutali, ili nedavno kada je veći broj opština iz Zapadne Srbije ostao bez struje zbog snežnih nepogoda…
Iako je novinarstvo zanat, gde se deca još u osnovnoj školi uče pravilima o pet obaveznih pitanja, a pogotovo je značajna ona odrednica da se čuje i druga strana, evidentno je da ogroman broj tzv. medijskih kuća i njihovih uposlenika nastupa kao propagandna mašina režima, i što je najpogubnije – jednog čoveka. Otuda možda nekoga začudi što novinri ove kuće uvek traže i tu drugu stranu, ali po ovdašnjim „običajima omerte“ državni čimbenici, koji su dužni da odgovore na ta pitanja, iako je diskriminacija medija i svaka druga zabaranjena, tih odgovora nema.
Ono što najviše obeshrabruje je ovakav potez rukovodstva korporacije, koja, kako je rečeno, nije to dobro iskomunicirala, mnogo toga visi u vazduhu, i mnogi od zaposlenih su u strahu od otkaza. Naravno, ima toga u ovom korporativnom svetu, pa je nedavno nekoliko stotina zaposlenih u „Vašington postu“ dobilo otkaze. Inače, to je čuveni svetski list, poznat po objavljvanju „Pentagonskih papira“ kao i obelodanjivanju afere „Votergejt“, gde je prvi put u istoriji američki predsednik, Ričard Nikson, podneo ostvaku. Doduše, ovaj list preuzeo je milijarder Džef Bezos, ali sigurno da on nema tih altruističkih afiniteta prema novinarima.
U Srbiji mnogi se sećaju da je Deveti mart izbio zbog zahteva za smenu četiri urednika RTS, pa su došli još gori, neuspešno je odbranjen tada slobodni Studio B, a šlag na tort bilo je i preuzimanje B 92 od strane prorežimskih gusenica. U Šapcu se desilo 1991, kao presedan, da su odbornici Skupštine odbili predlog tadašnjeg predsednika opštine Zorana Despotovića i predsednika Izvršnog saveta Dragoša Gmitrića da se smene direktor i urednici „Glasa Podrnja“ i Radio Šapca. U vremenu privatizacije medija zabeležen je 2008. i primer da je gotovo celokupna redakcija „Glasa Podrinja“ napustila tadašnje vlasnike ovog medija zbog promene uređivačke politike i osnovala „Šabački glasnik“.
Jedan od retkih uspešnih projekata je i list „Danas“, koga je osnovalo 17 novinara koji su prethodno radili u „plavoj“ pa kasnije u „Našoj Borbi“. Ulog je bio sto hiljada nemačkih maraka, mada je plan bio deset puta veći osnivački ulog. Bilo kako bilo, na poprištu su ostali da brane novinarski esnaf u okviru Junajted medija još i Nova S, „Radar“ i „Danas“, gde se ne pominju smene. Na ovim prostorima „Podrinske“, u ovakvom formtu, opstaju gotovo dve decenije a cilj je „barem“ hiljadu brojeva.
Nažalost, malo ko staje u odbranu slobode medija, a uslov demokratije su slobodni mediji.
Dragan Eraković
Naslovna fotografija: N1/Marina Pupavac