Veliki skup na Slaviji u krivom ogledalu
Brojnost nekog skupa svakako je važan činulac u pokazivanju njegove snage i uspešnosti. Ovaj, četvrti, veliki skup na Slaviji na koji su pozvali studenti pokazao je da nije splasnula energija i motivacija, jer je proteklo vreme od Vidovdana pametno iskorišćeno na omasovljavanju i umrežavanju pristalica. I to dosada nezabeleženom podrškom sakupljanjem 400.000 potpisa u jednom danu, 28. decembra, kao i potonjim svakodnevnim aktivnostima na terenu kao i odmeravanju snaga na lokalnim izborima.
Pred ovaj skup štpampano je 1,2 miliona nalepnica „Studenti pobeđuju“ što je nadograđeno štampanjem ovih slogana i na majicama i drugim predmetima, kao svojevrsno obeležje i „dres“. Osnova uspeha je u emotivnoj vezanosti koju su studenti pobudili, počev od onih iscrpljućih marševa i ličnih stradanja, kao što su bila hapšenja više od hiljadu studenata i masovna prebijanja. I kao rezultat – oko 200.000 prisutnih, uglavnom mladih ali i drugih pristojnih ljudi koji su poslali jasnu poruku da žele normalnu Srbiju.
I što je još važnije, pored onih poruka vezanih za najvažnije segmente društva, vladavinu prava i većih prava za radnike, značaj obrazovanja, zdravstva, kulture, nauke, poljoprivrede, studenti su jasno rekli da je ovo izbor između Srbije i mafije, i da će se još intenzivnije uključiti u dalju borbu protiv ovakvog režima.
Sve to može se posmatrati i iz obrnutog ogledala, kako to vidi i šta to smera režim. Elem, tobož predsednik svih građana Srbije, Aleksandar Vučić, iz daleke Kine posluži se omiljenim navijačkim alatima o prisutnima, mereći to „Marakanom“. Kaže, sever prima samo 18.000 gledalaca. Kao i uvek koristi se poluistinama, a zaboravi da se na toj istoj „Marakani“ okupljalo oko 90.000 gledalaca na utakmici „Zvezde“ i „Partizana“, ili 100.000 sa „Karl Cajsom“, a 120.000 sa „Ferencvarošem“ sedamdestih godina.
Isti prostor, a mereno prodatim kartama. U svemu tome saslužuje mu i ovakva srpska policija, pa drčni direktor Dragan Vasiljević izusti brojku od 35.000, ne trepnuvši. Kao što je to bilo na skupu naprednjačke koalicije 21. marta, u Areni. Jedno su olakotne brojke, a drugo fizički zakoni, gde po svim parametrima „Arena“ može da primi nešto više od 20.000 ljudi. I to izreče glavnokomandujući policajac, gde su se neposredno pre toga desile nepopravljive brljotine u istrazi ubistva na Senjaku, 12. maja.
Tada nije bilo nijedne zvanične izjave dva dana, da bi se srpska javnost o tome upoznala preko odbeglog prestupnika iz Crne Gore. I naravno, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu se bavile skupom na Slaviji do izbijanja nereda, a udarna pesnica režima TV „Informer“, slavodobitno je prikazivala jedan te isti snimak od 17,30 časova, sa njihovim tačkastim softverom, o 25.000 prisutnih.
No, moderni svet počiva na naučnim principima i iskustvenim paramterima, pa je, po Arhivu javih skupova, na Slaviji i okolnim ulicama bilo između 180 i 190.000 ljudi, mereći to na približnoj površini od stotinu hiljada kvadratnih metara. Logično, zar ne.
U onoj drugoj, obrnutoj a kvarnoj logici, režim i svi njegovi mediji bavili su se i nečim sporednijim, kao što su bili neredi posle ovog veličanstvenog skupa. Ali, odaje ih matrica, isti način postupanja, kao što je to bilo nakon demonstracija pred Starim dvorom, u decembru 2023, demoliranja Gradske kuće u Novom Sadu, u novemnru 2024, Vidovdanu prošle godine, dakle dolaze maskirani napadači, nasrću na prevelik broj policije sa štitovima, a pitanje je da li i ijedan od tih maskiranih gnevnih mladih ljudi procesuiran.
Uostalom, i ovde su bili svi pušteni već u nedelju, a snimci govore da su itekako bili u dosluhu sa policijom. Najposle, zašto bi studenti koji traže da institucije rade svoj posao, i pre svega izbore, pravili nerede tipične za huligane. U krimi filmovima dobri detektivi, pre svega, traže motive, a ovdašnja policija se time ne bavi. Posle svega jasno je zašto studenti pobeđuju.
Dragan Eraković