Lustracija za propagandiste u novinarstvu
Još od Jozefa Gebelsa poznata je moć propagande i laži nad istinom i pravdom. I upravo u ovoj i ovakvoj Srbiji, sa više od dve hiljade medija, na prste se mogu izbrojati oni koji to rade profesionalno, po pravilima novinarstva, što se izučava još od petog razreda osnovne škole.
Pre svega to su odgovori na pet osnovnih pitanja, i kao ona crvena linija – pravilo da se čuje i druga strana. Naravno, i u Zakonu o javnom informisanju propisano je da mediji moraju istinito, pravovremeno i celovito da informišu građane o najznačajnijim društvenim pitanjima, kao i da postoji pluralizam mišljenja i stavova.
Elem, i ovaj subotnji skup na Slaviji, koji su sazvali studenti, spada u događaje prvog reda. To je oko 200.000 građana, onih koji su po Ustavu nosioci najviše, suverene vlasti. Ali, tu se nađu, protivno Zakonu i novinarskim pravilima, oni koji ne samo da to ignorišu već i svojski napadaju, kao najodaniji vojnici režima i vlasti. Pa će se desiti da sve televizije sa nacionalnim frekvecijama, a zna se zašto su ih dobili i to je nacioalno bogatstvo koje se ne sme arčiti, o ovom skupu ni pre, ni u toku skupa, ni slike i reči.
Poznato je to, kao na primer, za događaj u Banjskoj, ili za ubistvo na Senjaku. Ama baš ništa, jer to itekako smeta režimu. Uostalom, tokom najvećeg talasa studentskih protesta, što se pokazaalo kao najača društvena snaga, ti prorežimski mediji nijednom se nisu udostojili da predstave studentske zahteve.
Gle čuda, i u vreme izborne kampanje u lokalnim sredinama, svi ti mediji isključivo su se držali jedne strane, mada ih zakon obavezuje na pluralizam. Nije ni čudo što se nosilac svih lista pojavljuje, i to kao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, više od jednog puta dnevno na najvažnijim televizijama. Posebno pogubno što se tzv. javni servis, RTS, koga plaćaju svi građani Srbije, sa nekada zvonkim sloganom “Vaše pravo da znate sve“, pretvorio u propagandnu mašinu, iako se većina njegovih poslenika hvali i nekakvom školom Bi-Bi-Sija.
A da stvar bude daleko gora ti isti prorežimski mediji promptno i zaglušujeće jednostrano nagrnuli su odmah po završetku skupa na Slaviji, u onom talasu nasilja koje je došlo iz poznate kuhinje, i po istom receptu. Tada su došli dugi i eksplicitni snimci sa kamere kojih nije bilo na Slaviji, bez one profesionalne distance i upitanosti.
Tako se seče grana na kojoj počiva istinsko novinarstvo, jer je istina ustupila mesto propgandi pa i otvorenoj laži. Uspešnost studentskog pokreta je što se ne obazire na ovakvo novinarstvo i medije, već je, pre svega informisanje usmereno preko društvenih mreža. Ali, društvene mreže ne mogu da odgovore na ona pitanja i zahteve koje novinarstvo nudi, jer mnogo tu ima fragmentarnog, a, naravno, proturaju se i dezinformacije iskonstruisani sadršaji.
A za ovo vreme mnogi istinski novnarski poslenici su oterani i proterani iz novinarstva, šikaniranjem, ignorisanjem, dobijanjem otkaza ili finansijskim iscpljivanjima, a mnogi su se našli na udaru besomučnih pretnji, čak i smrću, i vređanjem koje ne pristoji nijendom civilizovanom društvu.
Posledice ovakvog nenovinarstva trpi celo društvo, jer, kako se ističe, bez slobodnog novinarstva nema ni slobode ni demokratije uopšte. Da, nužna je velika lustracija, po svim šavovima: u politici, pravosuđu, državnim organima, kao i u novinarstvu, jer da nije bilo takvih poslušnika ove autokratske vlasti ne bi to ovoliko dugo trajalo.
Dragan Eraković