Kad sudije ne poštuju zakon
Posle 11 godina suđenja i 27 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije epilog je da je Veće Apelacionog suda prekršilo zakon i oslobodilo osumnjičene za ubistvo. To je utvrdio Vrhovni sud, ali što je jednom presuđeno ne može se promeniti, a pitanje je kako utvrditi odgovornost tih sudija u Apelacionom sudu.
Kako je navedeno nisu razmatrali svedočenje Milorada Ulemeka Legije, kao krunskog svedoka, niti su uzeli u obzir komunikacije osumnjičenih koji su praćeni preko baznih stanica. Prethodno su četvorica pripadnika Državne bezbednosti bili osuđeni na sto godina zatvora, i njihovo oslobađanje je šokantno ne samo za stručnu nego i za širu javnost. Postoje neke post mere za ove sudije, ali bi to trebalo utvrditi kad se otvore tajni arhivi i da li su i koliko sarađivali sa tajnim službama. Uostalom, samo dva dana posle pada Miloševićevog režima tajni arhivi su bili otvoreni, ali su ostale brojne nedoumice ko je sve radio za tajne službe. I Srbija je jedina država posle pada Berlinskog zida da su ove tajne duboko pokopane. A za to otvaranje arhiva potrebna je i promena vlasti i sistema. Drugi put je utvrđivanje imovinske karte pravosudnih delatnika, a time se ovde praktično niko ne bavi. I ne samo za ovaj slučaj, nego su tu u pitanju i neke druge oslobađajuće presude, a rečit primer je što se, tobož, ne zna ko je Oskar. Nije to baš to toliko teško, ako postoji dobra volja, da se utvrdi ko koliko ima nekretnina, ovde i u inostranstvu, i na osnovu čega, a nemaju baš tetke u Kanadi.
Ostaće za neke naredne generacije da dođu do istine ko je naredio i izvršio ubistvo Slavka Ćuruvije, ali i novinarke Dade Vujasinović i novinara Milana Panića, a tu nisu pokrenute ni predistražne radnje. To bi značilo da sezona lova na novinare traje nekažnjeno, a da sve ide u lošem pravcu pokazuje i talas najnovijih napada na novinare, ne samo verbalnih pretnji nego i fizičkih, a u tome dobrano učestvuje i policija kao i državni funkcioneri.
Evidentno je da tajne službe ovde još uvek nisu reformisane od nastanka UDBE, niti postoji njihova kontrola od strane civilnog sektora. Pokazalo se da itekako učestvuju u prljavim poslovima, ne samo države nego i za račun mafije. Zahvaljujući neoborivim dokazima utvrđeni su prsti DB-a u četvorostrukom ubistvu članova SPO na Ibarskoj magistrali; ubistvu predsednika Predsedništva SR Srbije Ivana Stambolića; atentata na Vuka Draškovića u Budvi; ubistvo premijera Zorana Đinđića nije rasvetljeno do kraja jer su izvršioci pripadnici JSO, ali se ne znaju nalogodavci; za Jovanjicu tek se došlo do nekih svedočenja pripadnika BIE i VBA…
I nisu samo u pitanju tajne službe, jer pravosuđe u Srbiji je razoreno, gledajući eklatantne primere bezakonja onih koji bi trebalo da se drže zakona. Počev od kršenja Ustava, i to od predsednika države, a da Ustavni sud ćuti kao zaliven, ili kad se godinama čeka na optužnicu za Krušik ili Banjsku. S druge strane u analima beščašća pravosuđa ostaće zabeleženo kako su proganjani studenti i demonstranti navodno za rušenje ustavog poretka.
Pravni lek za ovakve anomalije u pravosuđu je promena ne samo režima već i postojećeg sistema vrednosti u društvu i državi. I naravno, da se za pogrešne odluke i nepočinstva snosi krivična odgovornost.
Dragan Eraković
